Ratnik

20 Ратник

Војвода Мишић, у односу на потчињене, није био богзна како приступачан и у његовом опхођењу према њима није било ничега нарочито привлачног. Према свакоме био. је коректан, али својом хладноћом и озбиљношћу он је све држао на извесном одстојању од себе. Но, сасвим супротно овој свакодневно испољаваној особини, он је према извесном, додуше малом броју њему симпатичних лица, имао. по све пријатељско држање, па је по некога од ових, и ако можда ничим није заслуживао његову високу пажњу, заштићавао и извлачио кроз цео живот. ,

Као и све друге велике војсковође, војвода Мишић страсно је жудио за славом. Јако развијено частољубље и велико славољубље и знатна амбициозност, беху маркантно обележје његове бескрајне тежње ка слави и величини. још у миру све своје напоре управљао је правцем, који води истицању и одвајању од осталих његових другова, а у рату та тежња беше у многим приликама покретач и инспиратор неуморног рада, који га је постављао у положај да испољи све своје Богом дане велике карактерне особине. Уживго је "и био ненасит у слави и победи, коју је желео више но ма шта друго на свету. Он је чак веровао, да је његова звезда водиља у свим ратним предузећима била та тежња и унутарњи покретач ка слави, па је у једном приватном разговору месеца априла 1919. године говорио... „Од човека без амбиција не може се много очекивати. Ја сам од увек био амбициозан и тој амбициозности имам да захвалим, што сам сеу животу тако стриктно држао принципа: ништа ниси учинио, докле год имаш што да урадиш. Но радо признајем, да сам праву варницу војничке и ратне амбиције осетио тек по пријему армије месеца новембра 1914. године...“

Но праведност ствари захтева да се овде не пређе ћутке преко апсолутне истине, да славољубље и амбиција војвсде Мипшћа никада не беху од штшеше ни по општу ствар, ни по суседне и пошчињене команданте, јер пре свега те његове особине беху у потпуном складу и правој хармонији са његовом способношћу и моћи, а сем тога он није имао обичај до се руком маши и за оно што је другоме припадало. Заслуге п славу својих потчињених у свршеним великим ратним делима не само што није негирао, већ их је уз признање и видно истицао.

У војничкој каријери војсковође Живојина Мишића веома значајан чинилац беше и његово солидно здравље. Само у потпуно здравом и очуваном телу могао је почивати овакав челичан дух, и само његов јак физички састав могао је бити стални извор његовог вечитог оптимизма.

Војвода Мишић био је симпатичне спољашности, која је уливала поштовање, — мршав са маркантним браздама и