Ratnik, 01. 07. 1922., S. 89

ЖЕЛЕЗНИЦЕ КОЛОСЕКА 60 см. 83

у одржавању пруге, услед чега су наступали кварови и прекиди у саобраћају. Због тога, на захтев команданта енглеске „армије а по одлуци команданта савезничких војсака, у половини августа 1916. год. примила је наша Војно Железничка Инспекција ову пругу у одржавање и експлоатацију, и исту држала до краја 1916. године на опште задовољство меро„давних фактора енглеске армије. Почетком јануара 1917. год. ми смо повукли наш персонал, који беше неопходно потребан за чисто наше потребе, а експлоатација линије Саригел"Сневче пређе понова у руке енглеске железничке војне управе.

2. Пруга Карасули—Ореовица (6', км.)

За потребе делова енглеске армије, који беху на положајима између Вардара и Дојранског језера, саграђена је ова кратка пруга у месецу јануару и фебруару 1918. год. Одвајала се са нормалне линије Карасули—Килиндир (која везује скопљанску са цариградском линијом) недалеко од Карасули, тде је саграђена велика претоварна станица. Ову су линију трасирали Французи, градиле наше и француске железничке трупе, а експлоатисала енглеска војно-железничка дирекција, која је располагала довољним возним парком за свакодневно пребацивање око 150 тона: муниције, хране и др. ратног материјала са нормалног колосека до села Ореовице, као и за евакуацију непотребних објеката са фронта у назад.

3. Линија Бохемица—Извор—Црно Дрво (20 км.).

Ради бржег и уреднијег снабдевања делова у почетку само француске, а доцније и француске и грчке војске на десној обали Вардара, а у области Мајадага, подигнута је ова пруга са наслоном на железничку станицу Гуменџа на линији нормалнога колосека Солун—Скопље. Но тај наслон није био директан; да саобраћај на главној прузи не би трпео и да би у железничкој станици Гуменџа, која је у теснацу, био могућан рад, подигнут је између Гуменџе и с. Бохемице један крак нормалног колосека дужине 3 км. тако, да се линија колосека 60 см. Бохемица—Црно Дрво ослањала на скопљанску нормалну пругу у Гуменџи, преко крака БохемицаГуменџа. Ова је линија рађена врло дуго и по партијама, а води кроз планински и тежак терен. У грађењу су учествовале: српске, француске и грчке железничке јединице уз припомоћ Малгаша и бугарских заробљеника, грађење је изведено врло солидно и на тој основи, да је моћ ове линије могла достићи и 500 тона за 24 часа у једном и другом правцу.