Ratnik, 01. 07. 1922., S. 90

84 РАТНИК

Експлоатација је била у рукама увек француске железничке дирекције, која је располагала довољним возним парком за подмиривање свих потреба на овој линији.

4. Пруга Вершекоп—Субошско—Прибедиште са краком Драгоманци—Бизово (свега 42 км.).

Саграђена је са задатком да снабдева трупе друге српске армије, размештене на положајима у горњем току реке Могленице и њених притока, а са гледишта грађења и одржавања има своју читаву историју. Наслања се на железничку пругу нормалног колосека Солун—Битољ и то у станици Вертекоп на 96-ом км. од Солуна. Трасирана је од једне француске железничке чете још пре одласка српске армије са Халкидика на додељени јој гранични одсек, а грађење, и то од Вертекопа до Костурјана (свега 24 километра), отпочето је 28. јуна 1916. године. У грађењу овог дела пруге узеле су учешћа: две француске железничке чете, три чете наше железничке команде, '/, чете наших минера и две чете Зуава, — а завршен је и предан саобраћају 2. септембра 1916. године. Вредно је поменути, да је француска војно-железничка управа непрекидно инсистирала, да се овај део пруге пусти што пре у саобраћај, и стога је ово учињено пре но што су и завршени сви потребни земљани радови и објекти за отицање воде и пре но што је окончано баластирање пруге.

Део пруге од с. Костурјана до села Суботско (свега 4 километара) много је солидније али и врло дуго грађен, јер је на грађењу било запослено свега стотину наших железничких службеника и то под врло рђавим климатским околностима. Радови су завршени 31. децембра 1916. године, дакле: трајали су пуна три месеца.

Део пруге од с. Суботско до с. Прибедишта (4 км. и 450 м.) грађен је такође врло споро (од половине јануара до 24. марта 1917. године) из разлога што је овај део пруге водио преко просторије тучене непријатељском артиљеријском ватром, те је рад био могућ само ноћу, по магли, или јако облачном времену. Од с. Прибедишта до с. Бахова (4 км.) извршено је трасирање и земљани радови, али полагање колосека и баластирање није вршено због сталног ометања од. стране непријатеља, стављањем тог дела пруге под артиљеријску ватру, од које су у једној прилици рањена четири наша радника — железничка службеника.

Крак од с. Драгоманци — преко с. Пољне — до с. Бизова (свега 10'/, км.), трасирала је и саградила наша железничка команда са две чете заробљеника, за непуних 20 дана у току наших припрема за офанзиву месеца августа 1918. го-