Ratnik
ЖЕЛЕЗНИЦЕ КОЛОСЕКА 60 см. 91
вар—Радомир—Петрич— Струмица, још и јавни Пушнички) саобраћај, удобним затвореним путничким вагонима, а за пренос рањеника и болесника постојали су и саобраћали нарочити санштетшски возови, организовани слично оним на нормалним железницама.
4) Најзад, пруга Радомир—Марнипоље са краком до Струмице, ваљда зато што је била под управом Бугара, у експлоатацији није давала потпуно задовољавајуће резултате.
Општи закључак.
На Солунском фронту, у току ·1916., 1917. и 1918. године, а за потребе обеју непријатељских страна, подигнута је огромна мрежа пољских железница од укудно 662 км. Граћење ове мреже вршено је под најразноврснијим теренским, техничким и климатским условима, те се и у том погледу нуди много поука нашим техничким јединицама.
Са гледишта војничког ове су железнице, у недостатку нормалних, биле врло значајан фактор у организацији снабдевања и савезничких, а нарочито немачко-бугарских снага, јер су ове последње највећим делом биле удаљене од железница нормалнога колосека преко 150 км.
Резултати експлоатације ове мреже као целине, и уопште узев, били су задовољавајући; појединачно; пак, ти су резултати били у великој зависности: од брзине и солидности грађења, од брижљивости одржавања и рационалности експлоатације одговарајућих линија.
Најзад, од нарочитог је интереса овде истаћи факат, да је на Солунскоме фронту на пракси показано, да се поједине линије железница пољскога типа могу за војничке потребе градити и преко 150 км. дужине и да такове линије, ако су солидно подигнуте, добро одржаване, великим и ваљаним возним парком снабдевене, а са системом експлоатисане, могу служити не само за пренос свеколиког војног материјала, потребног војсци за живот и борбу, већ и за путнички саобраћај, па према шоме иза шранспоршовање мањих шрупних јединица.
3 Ђенералштабни пуковник, Светислав Т. Милосављевић.