Ratnik

7172 РАТНИК

„У прилог овоме иду-стварни податци: да је за време ратова, у борбама и ван борби, било од увек узалудних и безциљних највећих физичких напрезања, бескорисних умних сатирања и сулудих душевних напрезања, која су по количини дала свој максимум, а ипак ишла на штету корисних дејстава и акција, на штету задобијања победе. Последњи ратови то су само још јаче истакли. Такво стање јавља се као последица великог прогреса ратне технике и духа савременог ратовања. У колико се ратна техника усавршавала, у толико су обе стране све више биле у могућности да сакрију своје стање, све теже прибавити потребне податке за борбене акције, па су следствено биле све веће тешкоће за правилну примену тактике, за рационалну употребу живе снаге. Победа остаје увек, при истој техници и бројности војске, у управној размери са паметним трошењем и рационалном употребом ових снага. Количина физачких, умних и душевних напрегнућа мора бити увек срачуната и да одговара циљу, који има да се постигне, да трошење и употреба ових снага базира на принципу економије, да би у решанајућој ахцији у борби, као крајњем дејству за задобијање победе, могли дати могући свој максимум. То је смисао тактике и чини њен дух.“

Да сам ја написао први став као што је већ и оштампан, па да сам само у трећем реду, после речи „напрезања“, додао ове три речи: „у корисном правцу“, тада би цео став гласио: %

„Борба намеће човеку разна физичка, умна и душевна напрезања. Страна која у борби, при истој техници и бројности војске, испољи већу количину тих напрезања у корисном правцу, задобиће победу“.

У овом би случају критичарева критика овог става морала изостати. На први поглед, многи ће рећи:

Замерка је на свом месту, јер су те три речи изостале. На то бих ја одговорио: кад се нешто само по себи подразумева, онда се то не мора рећи. Ко је тај што би могао веровати, да сам ја могао рачунати и с тим, да би и „бескорисна умна сатирања и сулуда душевна напрезања“ могла у рату доприносити победи. ја рачунам да ни г. Варјачић није претпостављао такву идеју у мојој глави. У осталом, то се види и из последњег става прве стране, где ја велим:

„Ко у корисном правцу, у борби, при истом броју, техници и командовању изрази јача душевна напрезања, тај постаје сигурним победиоцем“.

Други став прве стране мога рада гласи:

„При данашњем начину живота физичка развијеност код разних народа прилично је уравнотежена, и ако у томе