Ratnik, 01. 09. 1922., S. 64

ПОДИЗАЊЕ МОСТА НА САВИ 57

ружице, које су се створиле од воде, која је за време киша текла овим путем. И за трен ока би издата заповест. Војници скидоше са себе спрему и маса ашова поче да баца земљу. Али и копање и бацање земље, и ако је рађено са највећом журбом, било је апсолутно без шума.

Тек што сам разгледао распоред и рад пионира, а налетоше као вихор понтонири са материјалом. Поднаредник Никола Микић, вођа !. посленичког одељења, притрча ми и упита, где да постави праг.

Тада констатовах нешто, што нисам мислио ди ће ми се икад десити: вода у Сави за ова 2 дана била је толико опала, да прва потпора није могла бити пловна, као што сам мислио, а да се праг не спусти веома ниско, у ком би случају и он пропао у блату, и ко зна, да ли би га коље могло одржати. Не надајући се томе, био сам ногарачка кола оставио позади понтонских као непотребна, а то је најмање 2 км. даљине.

Да шаљем за ногарач, изгубићу бар '/, сата, а да опет спустим праг, колико је требало, могао сам упропастити целу ствар.

Реших се на оно прво и наредих помоћнику Микићевом, да са половином одељења трчи за ногарач, а остали да постављају праг, зашта им показах место.

И за дивно чудо, док је праг био постављен и утврђен, ногарач је био донесен. Микић га са својим одељењем склопи, па са оделом поскакаше у воду и унеше га у мостову линију. Мосничари поставише моснице и кад патосари отпочеше да патошу, П и !! посленичко одељење поседе понтоне и ове отиснуше од обале.

Тада позади нас бљесну и пуче први наш топ, а мало затим сину над шумом Купиновачке аде први наш шрапнел.

Наша артиљерија отпочела је дејство.

Погледах у сат, било је 1'/,, значи да је мој сат ишао напред за '/, и да сам ја рад отпочео пре одређеног времена. Мало после тога према Малој Дубокој отвори се пушчана паљба, која се полако поче да шири низа Саву ка нама.

Према изричном наређењу пуковника Ранковића, нисам пребацио на леву обалу Саве ни једног војника. Он је тврдио, да ће трупе, које ће се пребацити код Мале Дубоке и Скеле, бити довољна заштита за мосг, те да ја не губим време око тога. Међутим доцније сам сазнао, да је код Скеле превоз почео тек у 4 сата, те да код Мале Дубоке није извршено пребацивање трупа онако брзо и добро, са мостом би се задоцнило много више. него што би, да сам ја прво превезао заштиту па приступио подизању моста.

Пушчана ватра. постајаше све јача, а кад топовска већ