Ratnik, 01. 09. 1922., S. 66

ПОДИЗАЊЕ МОСТА НА САВИ ______ 59

шачким официрима, који су се сад тамо искупили, најстрожије је забранио да силазе овамо к мени.

Мало доцније дође ми командир оне чете, што је дошла да нас осигурава. Он ми исприча де је пешке отрчао у логор, не сревши нигде своју чету, па је узео и довео другу, коју је пуковник Ранковић распоредио низводно од моста. Сад ме је молио да му на леву обалу превезем један вод. Рекох му, да то не може да буде, јер ми је забрањено да икога превозим, те он оде.

После тога приђе ми поручик Станислав и упита, како би било да он са својим пионирима пређе на леву обалу, пошто ће може бити и тамо имати да се што ради. Одмах наредих те их превезоше.

Мало после тога приђе ми понова онај командир чете и рече, да он мора да пређе на ону страну, јер је добио нарочити задатак.

Сад сам морао да га превезем, али, да не бих у раду имао застоја, одем до чела моста да видим, како стоји са понтонима који чекају на челу моста да буду употребљени за потпоре. На челу моста било је 8 понтона. Распон се радио просечно за 2 минута, те сам имао 16 минута на расположењу, а како за превожење преко Саве није требало више од 6 минута, то могох комотно превести пешадију са 2 понтона.

Позвах онога командира и рекох му да упути 40 људи за пребацивање на леву обалу. Кад су ових 40 дошли, ја им рекох, да припазе кад пређу тамо, јер тамо већ има наших војника, који су се превезли код Мале Дубоке, те да се не потуку са њима. У том се деси застој у раду на мосту, те ја отрчим на чело моста, да видим шта је, а то моје одсуство искористе пешаци, те се превезу са још 2 понтона.

На челу моста задржао сам се десетак минута. Кад сам се вратио на обалу, приђе ми ађутант и јави шапатом, да су пешаци, које смо мало пре превезли, заробили једног аустријског наредника и 3 редова. Они су горе код пуковника Ранковића изјавили, да су трупе у Купинову извештене о нашем преласку и да ка овоме месту иде цео пук. — Зато ми пуковник поручује, да са израдом моста пожурим.

Шта се могло радити, да би израда била бржа. Радило се брже него икад у нормалним приликама. Брже него што се могло и пожелети. Ипак наредих капетану Милојевићу, да да упути и || оделење за рад на мосту а да скидање материјала продужи с остатком тимочког трена и коморџијама.

Било је већ 3 сата изјутра (42 до 3 сата израдили смо још 20 распона. Одох на чело моста, да се нађем за сваки случај: и ако би се што десило, што би успорило рад,