Ratnik, 01. 09. 1922., S. 67

60 РАТНИК

и ако би наступио напад аустријски. Подстакох војнике на бржи рад, пошто је, рекох им, обала већ близу, одбацих неке ситнице, које су успоравале рад а нису биле од великог значаја, те још кад стиже и Ш оделење, израда моста постаде још бржа, мада смо били челом преко 200 м. далеко од слагалишта. У 3'/, часа, пошто са прилично муке наместисмо 1. ногарач, јер је обала била стрма, па је ногарач клизао и падао, бацисмо крајње моснице на леву обалу, праг би у трен ока постављен и последњи распон патосан, те пуковник Ранковић у 3 и три четврти пређе на леву обалу, а ја, пошто прегледах цео мост и наредих пионирима да га поседну, пустих 10 пук да прелази.

Било је 4 сата изјутра. Мост је био дугачак 49 распона — 280 м.

До 11 сати остадох на мосту, пропуштајући трупе и шаљући извештај команданту | армије, ко је у колико сати прошао. У 11 сати престане саобраћај, те ја левом обалом одем до Мале Дубоке. Тамо се превезем једном дереглијом, која је уз леву обалу чекала рањенике и нађем потпоручника Филиповића, који ми рапортира о своме раду.

Он је од 1 по поноћи до 9 пре подне са 5 дереглија превезао два пука пешадије. Товарио је у дереглију по 100 људи. Рад је текао тако брзо и са таквим редом, да су му сви пешачки команданти честитали.

Губитака су имали неколико рањених и то само при првом транспорту, а после више ниједног.

Исприча, како је командант дивизије, који је био ту, молио да се удеси, да му се коњ превезе на ону страну, кад буде свануло, те да не би морао да иде пешке. Потпоручник му је објаснио, да ће до зоре бити и мост готов, те да нема шта да се брине за. коња, пошто преко моста пролази и артиљерија. Командант дивизије узвикнуо је:

— Та какав мост! Ако он буде готов и за 3 дана биће добро!

И ничим није потпоручник Филиповић могао да га убеди, да ће мост бити израђен за 3 а највише за 4 сата. Командант му није веровао и мало је требало па да се наљути, што му говори па чак и тврди којешта. Али потпоручник настави своје тврђење још енергичније и најзад успе да поколеба команданта толико, да он упути свога ађутанта низа Саву ка Новом Селу, да види да ли се што види.

Овај оде, и кад се вратио, јави му, да се заиста види нешто црно преко Саве и да је већ прешло половину исте. Тада он одмане главом и каже;.