Ratnik, 01. 09. 1922., S. 77

ГЛАВНИ УЗР.

РЂАВОГ СНАБДЕВАЊА.САВЕЗНИЧКИХ И“ НАШИХ ТРУПА. (СКОГ. ФРОНТА У ГОДИНИ 1918.

певана

У месецу мају 1916. године С ВЕНсИ сам био, по жељи тадашнег Министра Војног пуковника Терзића, на службу у Инжињерско - техничко одељење Министарства Војног, које је тада било у саставу министарства у Крфу.

Начелник овога одељења био је инжињерско-технички пуковник Жарко Протић, који је имао намеру да поред осталих радова изради пројекте свију војних грађевина, како би их имао све готове при повратку у Србију.

Ова намера пуковника Протића била је мало доцније од Министра примљена, и он је одредио једну ширу комисију за израду скица свих грађевина, којој је за председника одредио ђенерала Божановића.

Посматрајући неко време ове радове, као и многе друге са којима се у опште нисам слагао, јер су јако замарали људе по оној крфској жеги у оно доба када нам је одмор потребан био, ја сам размишљао о другим потребним радњама, које би требало благовремено да се изведу још сада, те даих имамо готове и спремне за евентуалан покрет са данашњег утврђеног фронта ка северу. И напослетку дошао, сам до ове идеје:

Да се од аустријских заробљеника, који су у Србији градили железничку пругу Ниш-—Књажевац, а које смо поред још других успели да пребацимо преко Арбаније и предамо Французима, формирају потребне техничке јединице за оправку путева, жељезница и грађевина и за сечу шума и експлоатацију угљених рудника, те да их имамо спремне у случају офанзиве која се очекивала уласком Румуније у рат насвима фронтовима.

Ову идеју изнео сам једном приликом у месецујуну Министру Грађевина г. Драшковићу, а доцније и моме другу ђенералштабном пуковнику Михаилу Јовановићу — тада начелнику Опште војног одељења Министарства Војног.

Мало доцније ова је идеја прешла у дело и ја сам био позван у Министарство, да са пуковником Јовановићем и потпуковником Недићем, шефом Ђенералштабног одсека, израдимо