Ratnik, 01. 10. 1922., S. 48

42 РАТНИК

У времену завршавања ове заповести, штаб | армије није био ни у телеграфској ни у телефонској вези ни са једним од непосредно потчињених јединица из њенога састава, те због немогућности да се шифрирана заповест отправи телеграфом односно телефоном, око 6 и по часова отпочето је умножавање заповести, а ордонанс-официрима штаба армије наређено, да у 7 и по час. буду спремни за покрет ради Па а спретни Наиме иваваја

Тачно у 7 и по часова ордонанс-официри беху прикупљени пред Оперативним оделењем Армијског штаба, где су по пријему пратилаца (сваки је добио по два коњаника ордонанса) провели у разговору и очекивању налога за полазак више од једнога часа. У 8:40 ђенералштабни потпуковник Петар Пешић, тада на служби у ђенералштабу штаба армије, долази међу нас и одмах нам дели умножене заповести, које беху исписане на „ратноме блоку“, ковертиране и адресоване на личности команданата дивизија. Најстарији ордонанс-официр, капетан 1 класе Душан Симовић био је на путу, те мени (следећем по рангу) би наређен одлазак команданту Дунавске дивизије | позива (пуковнику Михајлу Рашићу) у с. Бугариње и команданту Дунавске дивизије ! позива (пуковнику Милошу Божачовитте "чији штаб беше тога дана 5 км. испред Дунавске дивизије |! позива у манастиру Забелу. Остали ордонанс-официри упућени су: Дринској !, Моравској 1 и Тимочкој дивизији |! позива, а један је послан и команданту армијске артиљерије, која беше позади Тимочке дивизије П позива на друму Врање—Куманово. Потпуковник Пешић делећи заповести није нам давао никаква нарочита упуства, већ само напомињао да се заповест односи на сутрашњи рад армије, односно одговарајућих дивизија и да се по предаји исте командантима лично, треба вратити у штаб армије, који ће прећи у с. Биљач. Сетивши се једне одредбе „Ратне Службе“, по којој ордонанс-официр, кад носи важну заповест, треба да буде упознат са њеним садржајем, — умолих ппуковника да ме бар са главним тачкама датих ми заповести упозна. И заиста, моја молба би одмах прихваћена и за трен ока сви су ордонанс-официри, једон за другим и посебно, обавештени са садржином примљене заповести, разуме се сваки појединац у обиму потребном оној јединици, којој се упућује.

Два-три минута пре 9 часова појахао сам коња иу пратњи два ордонанс-коњаника и сејза мојих коња трећепозивца Јанка, кренуо сам се за село Бугариње, које је од Зибевча удаљено око 35 км. (мерено по ваздушној линији). Изабрах и узех правац: од с. Жбевца на с. Кошарно, — па преко с. Јастребца и с. Лукарце — на Рујан, одакле се преко