Ratnik

РЕФОРМА ДИСЦИПЛИНСКОГ КАЖЊАВАЊА 4

тога И на који је то други начин потреба, која ју је изазвала, за свих тих 6'/, година подмиривана, кад јој та врста казне, која је имала да је подмири, у опште никако то није пружила 2 М да ли, онда, таквој једној очевидно излишној врсти казне, која никако не долази до употребе и примене, има у опште, и треба ли да јој још буде, места у једној уредби која не представља збирку излишности већ садржи прописе само о ономе што је од свакодневне потребе и у свакодневној употреби у војсци 2

Али није то најглавнији, а још мање једини, разлог са кога ту врсту казне треба избацити из прописа. Много су важнији обзири ту по среди, и то обзири чисто начелне природе.

Улога је старешинског ранга у војсци врло велика. Војска је једина људска организација у којој нема и не може бити два равна, већ увек, од врха до дна њеног, само има старијих и млађих. Свако у њој мора имати своје нарочито место, свој одговарајући степен на живим степеницама војне организације, свој ранг, јер само тако уређена, организована, повезана строго одређеним односима између свију, постављених на своја места, појединаца који је састављају, она може правилно и успешно функционисати и спроводити једну вољу. Ранг је, дакле, тај регулатор односа између старијих и млађих, који одређује сваком члану војске његово место у тој општој хијерархији велике војничке организоване заједнице и његова права и власт, и по коме се свакоме од њих одређује улога и функција у животу и раду војске и зна ко коме има право да заповеда а ко кога да слуша.

Из тога се види колико је огромна важност ранга у војсци и како велику улогу има он у њеном животу. Такав, пак, један важан чинилац, за који су везани основни односи у војсци, очевидно, не сме бити подложан честим ни олаким променама, јер би свако ремећење ранга у војсци неминовно водило и поремећају оних односа који се на њему заснивају, па и штети по важне интересе и обзире који су са тиме у вези. У принципу, дакле, једном стечени и заузети ранг не сме се мењати ни губити, већ се има поштовати и очувати као тековина онога коме припада, тековина, стечено право у које се не сме дирати, сем у случају крајње потребе, па и тада само на основу закона и законским путем.

Само закон, дакле, и то закон о устројству војске, као основни закон, може одредити ко, у којим случајевима, како и за колико може изгубити од свога стеченога ранга, јер је овај једна од основних институција у војсци. Административним путем т. |. решењем административне. власти губљења ранга ме би никако требало ни смело да буде, па ни у име дисци-