Ratnik

РЕФОРМА ДИСЦИПЛИНСКОГ КАЖЊАВАЊА 47

видели у затвору. А са каквим ће расположењем, управо багателисањем, после тога војници од таквог старешине примати савете, моралне придике, претње казном, па и саме казне, као и какав ће даљи утицај његов бити на њих, лако је погодити.

Казну, која даје такве резултате, треба, дакле, у највишем интересу војске укинути и заменити погоднијом врстом казне која неће тако убитачно дејствовати на основе војничког морала и дисциплине, јер је од свију других обзира ту много важније одржање старешинског ауторитета на достојној висини, а он се не може одржати ако се и лични углед старешине у очима млађих не очува.

Ад в) Не мање убитачно та казна утиче и на дух и душу, на морал и осећаје сваког иоле осетљивог, интелигентног, васпитаног и честитог официра и подофицира, јер му све то морално благо, које је најсигурнији темељ његовом војништву, трује, понижавајући га убија му понос и достојанство, без којих се један старешина, па чак ни добар војник, не може ни замислити, или му их, у сваком случају, бар отупљује и слаби, Ма за какав иступ била употребљена и ма колико се кажњени осећао кривим, та казна ипак, самим начином извршења, редовно код њега изазива осећање неправде, убеђење да га старешине њоме гоне и тиранишу из мржње, јер је у природи човека да се никад не осећа онолико кривим колико се то службено одн. од стране његових старешина узима. Из тог осећања и тог убеђења потиче огорчење према старешини који је такву казну изрекао, и код једних револт а код других утученост.

Међутим, позив војничког вође изискује од нега да однегује и очува свој дух потпуно свежим, пуним замаха, полета, заноса, одушевљења и пожртвовања, и да га таквог и другима, својим млађима које спрема и има да води у победе и у смрт, улива и улије. А како ће он то, кад му га сами војни прописи, па и његови старији, примењујући те прописе, и нехотице саламају у место да подижу, и кад су му већи сломили крила за лет таквим законским мерама, казнама, од којих се ништа боље ни корисно не може да очекује Како ће на друге да преноси вешто што је и сам већ изгубиог Јер, дух треба код старешинског кадра најбрижљивије неговати и штедити га од сваког непотребног, или јачег но што треба, потреса, те да би га било онда кад је најпотребнији, у одсудним тренуцима, и да би остао очуван, активан и плодоносан, јер само ко штеди тај ича, а казном затвора то се никако не може постићи. Напротив, та казна, у место да подиже и поправља оно што је посрнуло или пало, још већма обара и руши.