Ratnik

48 РАТНИК

Ад г) Али штетност дисциплинске казне затвора не зауставља се само на области старешинског ауторитета и угледа и војничког морала, већ задире такође и у интересе саме службе. Лишавајући кажњенога слободе, та га казна, у исто време, и од службе одваја и навикава га на нерад. Да од тога служба у команди трпи уштрба, то је ван сваке сумње, али је тако исто истина и то, да от тога у ствари трпи штету и сам кажњени. Време проведено у затвору за њега је, као војника и као учитеља војничког, изгубљено, јер он за то време у опште не учествује у животу и раду своје јединице, у којој увек има, не само друге — своје потчињене чему, него и сам много шта, да научи. Душевно депримиран он проводи време у затвору у бадаваџисању и излежавању, не радећи, не читајући и не мислећи ништа, или бар ништа паметно ни корисно, а, како готово увек има поред себе по којег друга те исте судбине, то и картајући се са њим по цео дан и пијанчећи ноћу. Шта од таквог режима могу да очекују дисциплина и војскаг Ништа, сем суве штете. И онда нашто задржавати и употребљавати такву врсту казне од које се само штете имаг

и, ад д) Најзад, затвор као дисциплинска казна представља за официре и подофицире, на њихову штету, један чудан и ружан, ничим неоправдан и изузетак од осталих државних чиновника и службеника. Ни за једну другу категорију државних чиновника и службеника не постоји у нашим законима и прописима затвор, нити у опште лишење слободе, као дисциплинска или административна казна, већ само укор, одузимање плате, премештај по казни, отпуст из службе и лишење звања, па чак и за иступне кривице из општег казненог законика њима се тамо прописана казна затвора увек замењује новчаном казном, Једино се официри и подофицири у име дисциплинске казне затварају, и ако су и они државни чиновници одн. службеници у свему као и остали. Тај изузетак на штету официра и подофицира не може се апсолутно ничим правдати, па ни особеношћу живота, функције и потреба војске, јер је, као што напред видесмо, баш у том погледу без оправдања и штетан. И то је, дакле, један од не мање важних разлога са којих дисциплинску казну затвора за официре и подофицире треба укинути, па је, као што је већ речено, заменити казном одузимања плате као много повољнијом по дисциплину и подударнијом са интересима војске.

Напомињем, да, и ако су садањим законом о устројству војске каплари из реда подофицира, коме су раније припадали, издвојени у засебан ред нижих чинова, и мада се њихов положај у војсци у многоме разликује од положаја подофицира,