Ratnik, 01. 12. 1922., S. 81

БОРБА АРТИЉЕРИЈЕ И ФОРТИФИКАЦИЈЕ 75

Типови овихтврђава код нас јесу: Београдски и Нишки град.

Фортификација је дакле опет постигла надмоћност и успешно вршила свој задатак. То је трајало све до друге половине 19. века (Кримска војна).

У то доба јавља се у артиљерији важан напредак, који сруши сву дотадању фортификацију. Тврђаве у рату 1870. искусише добро тај напредак артиљерије. Појавише се, наиме, олучне цеви са ваљчастим метцима, 2 потом и топови острагани. Артиљерија тиме јако доби у тачности, домету, пробојности и уопште у моћи. Сем тога јако се усавршише и моћна убацна оруђа — мерзери, који могоше тући готово вертикално. Један пример: нишки град могао је са оваквом артиљеријом бити срушен и не доводећи ову у градско поље, већ тукући га са или иза Виника, Чамурлије, Бубња и Горице. Сва тако расејана артиљерија могла га је свега обавити у дим и претворити у рушевине, а да готово и не осети дејство артиљерије са нишког града, која би, сама сконцентрисана, морала тући ексцентрично растурене циљеве. Да би се код оваквог стања заштитило оно што је требало штитити, морао би се правити један град који би обухватао и ишао од Детљака на Биник, Чамурлију, скоро до Мраморног моста, иза Бубња на Горицу и Влашко брдо. Очевидно је да би то. био огроман а ипак некористан посао. А да би се ипак омогућила одбрана и запречио пролаз кроз Нишавску долину, морала су се правити утврђења, т.ј. форови. на Детљаку.. Влашком брду, Камари, Горици ит.д. која су имала улогу ранијих бастиона на Вобановим тврђавама. Морао се правити око Ниша један појас од форова, удаљен од језгра — вароши, коју је имао да заштити, на даљини највећег домета топова — 5-6 км. Форови су прављени од земље као редути, бетона, гвожђа и челика — према богатству државе. Наоружани су пушкама, митраљезима, пешадијом и топовима, у заклонима или у оклопу, за блиску или даљну ватру. Препреке су биле заступљене у највећој мери. Интервали између форова — раније куртине, — били су дугачки на пола топовског домета. Јако наоружани фор, као неки вулкан, имао је да туче нападача фронтално пред собом, као и бочно из традитора заједно са суседним форовима онда, кад се буде упутио на интервал. Ако би један фор и пао, остала два суседна имала су да покрију гвожђем нападача који га је заузео и онемогуће му опстанак. У интервале смештене су нарочите покретне батерије и друга оруђа. У време рата форови се чак споје пољским и ојачаним рововима, редутима и препрекама. Два или три фора чинили су сектор. Обим појаса износио је око 30 —70 км. Иза појаса биле су кружне