Ratnik, 01. 12. 1922., S. 90

82 РАТНИК

енергију, да или сруши противника и донесе победу, или од„лети напразно у ваздух, — јесу најважнија и најтежа ствар. Да је најважнија појмљиво је само по себи. Најтежа је због тога, што сем знања она траже извесна морална и карактерна својства од дотичних, тражи ону племениту моћ одлуке уза све примање на себе силне одговорности за неуспех. Рећи у најтежим моментима да или не, напред или назад, онда када читава нација гледа у вас; изустити реч од које не зависи можда толико опстанак, кслико част и доказ духа нације или расе, заиста је најтежа ствар и тража моралне снаге и богоданог дара, и које се улоге, ма колико била почасна, радо одричу и најумније главе. А та велика улога остаје и даље у рукама војника, као правог познаваоца борбе и вође у Рату.

За доказ важности и судбоносности употребе артиљерије, као и свега реченога у горњем ставу, служе нам Немци у светском рату, како је то мало раније напоменуто.

Напослетку, да се врагимо још једанпут на појам артиљерије, те да нам после свега напред реченога он буде јасан. Првобитни њен појам се знатно проширио. Под артиљеријом треба сада разумети науку која изучава, конструише и учи употреби свих оних оруђа која својом енергијом уништавају или дезорганишу непријатељска средства. Према томе под артиљеријом треба разумети како топове, тако ибацаче мина, аероплане, бацаче пламена, митраљезе, тенкове, мине, гасове итд. Но очевидно је да се ово огромно и разноврсно поље оруђа не може више схватити само једним, првобитним појмом — артиљерије. С обзиром на дубоки захват рата, сав тај огроман напредак могао би се згодно назвати шехника, која би према томе имала да проучава и конструише све врсте оруђа и средстава како за напад тако и за одбрану, како за борбу са живим организованим бићима, тако и за борбу са природним елементима. Артшиљерији би остала као крајња дефиниција у ширем смислу: познавање и употреба техничких средстава у рату. .

Могло би се још запитати, да ли можда нема још каквих год средстава, начина или изгледа да се фортификација једном подигне и опет надјача артиљерију. ИМ на ово се за сада може позитивно одговорити са — не. Победа артиљерије, односно технике, јесте потпуна и коначна. Ако се обазремо свуда, нећемо у природи наћи каквих било сличних угледа или примера, макар и недостижних за сад, који би „давали изгледа или наде да ће им фортификација тежити или их достићи. Или другим речима, у огромној природној радионици не види се тако отпорни материјал, који би фор-