Ratnik, 01. 12. 1922., S. 91

БОРБА АРТИЉЕРИЈЕ И ФОРТИФИКАЦИЈЕ 83 тификација могла употребити или правити за своје ојачање. Напротив, активне механичке, физичке и хемијске силе, које видимо у природи, нису ни из далека достигнуте данашњом техником, ма колико ова била моћна. О борби артиљерије и фортификације не треба више ни говорити, већ се може говорити само о такмичењу и развићу Шехнике, аршиљерије и духа између разних држава. Фортификација је сада просто једно средство у правом смислу те речи, потпуно потчињена и у служби технике и артиљерије, те да се ове што боље искористе. Ове су главно и битно, њихово дејство и борба је одлучујућа и пресудна, фортификација им у томе само помаже.

Сада после свега овога расматрања довде, можемо покушати извести неколико закључака за управљање у будућности :

1) Због моћи артиљерије у сваком погледу, као и других моћних и разноврсних техничких средстава, на подизање појасних тврдиња онако и са оним улогама како је то било до Светског рата, не треба ни мислити. Била би чиста штета затворити ма и најмањи део војске у тврђаву као год и ма колико наоружавати и фортификацијски ојачати један фор, релативно малу тачку. Сталну фертификацију у миру одбацити сасвим, јер неће дати ни релативне користи војсци. Подигнута у миру, биће нападачу позната до детаља, који ће тада за њу или спремити достојну и вазда јачу артиљерију, или је посредним бојевима учинити излишном. И најмања пара дата на њу у миру, боље ће се исплатити ако се уложи у технику.

2) Технику и артиљерију као господарице борбе познавати, неговати и развијати до максимума. Тај посао треба почети на широкој основи и у маси. Заиста се не сме више дозволити, да још нисмо у стању поставити (а камо ли оправити) обичан телефсн и несметано почети разговор данас, када је другде и бежични телефон обична ствар. Горњем циљу морамо се предати сви Људство има да постане послуга технике и артиљерије.

Немогуће је разумети приговор, да се тиме убија духи „смањује елан војске. Артиљерија — техника, као еминентно и по суштини офанзивно оруђе, не може спутавати офанзивни дух. Човек ипак остаје мотор свега, он је тај који увек даје ону енергију маси. Ствар је само у томе: наћи најподеснију формацију, најкориснији компромис између свих средстава "технике за дати конкретни циљ и задатак.