Ratnik

16 РАТНИК

у бојевима у Шампањи било је могуће користити се једним аеропланом на 1 км. фронта, а у 1917. год. са 12 апарата на фронту мањем од 2 км.

Коректура артиљеријске ватре уз припомоћ авијације достиже брзо таку потпуност и тачност, да се сматрало немогућим радити без тога; тачније ћу се изразити: артиљерија у својим захтевима почиње да злоупотребљава. Са променом пред крај рата тактичких погледа на артиљеријску примену, одрекавши се од крајности напред наведеног правила (,„пешадија само заузима оно што артиљерија разори“), артиљерија се одриче пређашње коректуре од стране авијације и појединачних метака и сматра да је довољна и површнија коректура. Француски упут од 21. јануара 1919. године, уређујући јединство метода у заједничком раду артиљери;г и авијације, тражи коректуру групе од 8 или 12 метака, зависно од калибра оруђа.

„Рад се врши серијама метака, избачених највећом брзином коју дозвољава конструкција оруђа; свака таква серија мора имати у себи број метака довољан да се може одредити средња тачка поготка под условом дошичног гађања и узетог месног угла“.

Слично упрошћавање задатака који се тражаху од осматрача изазвано је тим, што су околности под којима су радили аероплани на крају рата постале знатно теже, Осматрачу се појави опасан непријатељ — истребитељ, а услед тога потреба да се до минимума скрати време за извршење задатка који се давао авијатичару.

Према томе како се помоћ авијације у области тактичког извиђања и осматрања све више и више ширила, и захтеви са земље су се повећавали. Пешадија моли такође авијацију за „специјалну“ помоћ. Пешадијски делови који су пошли на напад почињу бивати праћени, ако се тако може рећи, „пешачким“ аеропланима. Ти апарати помажу да се пронађу одозго оне неразрушене или неоткривене отпорне тачке, које се одједаред показују испред јуришних трупа. Пред крај рата авијација може да укаже нападним трупама и борбено садејство, дејствујући против тих неочекиваних отпора митраљеском ватром и бомбом. Сем тога, аероплани који праћаху пешачки напад ствараху нов начин борбене везе. Они јављаху границе до којих стизаше свој стрељачки строј и о томе извештаваху заинтересоване штабове и батерије; они јављаху о застанцима и предаваху молбе за помоћ артиљерији или другим техничким командама (тенкови); они шиљу тако исто молбе да се пошаљу појачања и муниција; чак су били случајеви, истина усамљени, да је на аероплану била послана пушчана муниција пешачким деловима, које је непријатељ одсекао.