Ratnik

АВИЈАЦИЈА У РАТУ 15

тељски топови а нарочито митраљези не дозвољавају аеропланима да се некажњено спуштају. Али техника долази на помоћ и приноси свој дар у виду усавршавања ваздушног фотографисања. Аероплан добија могућност, остајући на висини бевопасној од дејства са земље, да своје извиђање доведе до такве тачности и подробности, о' каквој је раније тешко било и мислити.

На рускоме се фронту, који је несравњено био изостао у техничком погледу у сравњењу са француским, већ 1916. године признаје — да се о пробоју савременог јако утврђеног положаја не може ни мислити без претходног фотографисања истог. У Француској размере примене фотографије у ваздушном извиђању далеко нас надмашују. Као пример навешћу само следеће: на рускоме фронту штабови армија морали су се задовољити тиме што су од авијатичких јединица добијали 3 до 6 фотографских снимака (за штаб армије и за штабове најближих корпуса и дивизија); у Француској, пак, фотографска одељења придата авијационим јединицама и штабовима корпуса имају могућности да за најкраће време пусте 5000 фотографских отисака; благодарећи томе чак су и најниже команде (закључно са четом) одмах после извршеног извиђања добијале фотографију отсека непријатељског положаја који је пред њима био.

Под утиском неуспеха првих покушаја да се пробије нова одбранбена линија, француско више командовање пада у крајност и даје војсци правило: „у наступању пешадија само заузима оно што је артиљерија разорила“. Увећани захтеви од артиљерије примораше је да тражи помоћи од осматрања из ваздуха. Ограничити се само на рад привезаних балона — не беше могуће. Први покушаји са коректуром артиљеријске ватре уз припомоћ аероплана ишли су лагано; сигнализација са разнобојним димовима не одговараше оним великим захтевима, које је тражила сада артиљерија од авијације. Али када усавршавање примене бежичне телеграфије даде могућност батеријама да „преговарају“ са својим ваздушним осматрачима, примајући на својим лаким антенама њихове извештаје и дајући им питања помоћу платана, која полагаху по условљеном реду, коректура ватре уз припомоћ авијације брво доби најширу примену. 1916. година представља период најинтензивнијег усавршавања бежичне телеграфије у авијацији. То је епоха великих битака код Вердена и на Соми, када се фронтови претрпавају дотле невиђеном количином артиљерије. Пред бежичним телеграфисањем стајао је задатак да се да могућност да једновремено општи што је могуће већи број апарата. И стварно постиже се много: у 1915. год.