Ratnik, 01. 08. 1923., S. 77

ЗНАЧАЈ ХЕМИЈСКЕ ИНДУСТРИЈЕ 71

и врло велики број вештачких боја. Апсолутна чистоћа ових је неопходно потребна, ако се жели да се добију добри резултати. __ Пре ратасу Немци били монополизирали израду ових боја али после објаве рата, нарочито када су код француза резерве биле исцрпљене, требало их је израђивати у својим сопственим фабрикама. Напор је био врло велики, али су резултати били постигнути. Тако француске фабрике почињу израђивати: Фисћајпе — бактериолозима, Ниогезсе!пе, возиле — који су врло много употребљавани у Хистологији; чисте шећерне (са!астоза, Таскоза, |егшова, тајоза, засећагоза и т. д.) за бактериолошке дијагнозе и интравенозне инјекције ит. Д. ит. Д.

За израду већине боја и лекова су биле потребне оне исте првобитне материје које су служиле за израду експлозива, као нпр.: рвеиде одакле су добивани: ас ит ватисуНешт, пабтит запсућает, тећи! запсућашт, за1о!, игофгогрп; ос «отлеп-а зассћалп и т. д. .

Поред тога, да војска буде снабдевена потребном количином лекова и осталог материјала, је требало обезбедити и цивилно становништо, јер би храброст једног оца породице који је у рову била поколебана, чим би дознао да су његова жена или деца болесна и да немају потребних лекова. Према томе је било потребно дати и цивилним индустријама средстава за израду, у довољној количини, продуката неопходно потребних.

МШ,. Разни проблеми Немачка хемија и ратни проблеми

Развитак је немачке индустрије, у току друге половине прошлог столећа, био огроман. Продукција угља и гвожђа, која је била 2,3 и 1,4 милијона тона у 1870. год. је достигла 170 и 36 милијона тона у 1913. год. Упоредно се и спољашна трговина врло брзо појачала; извоз од 3.5 милијарди марака у 1890. год. је пребацио 10 милијарди марака у 1912. год.

Ове су цифре у толико фрапантније што Немачка није могла наћи у својој земљи и рудницима све што је било потребно за исхрану становништва и живота њене индустрије. Једном речју, Немачка је била нарочито земља увоза првобитних материјала, а извоза прерађених продуката.

У неколико је главних бранша она имала неопходно озбиљну надмоћност. Необично богатство њених рудника у чврстим продуктима је дозвољавало да извезе у 1912. години 30 милијона тона угља, докле је увозила само 10 милијона тона. Имала је врло богате руднике калијума (5Фаз5ћитћ), а исто тако је располагала великим количинама кромпира и шећера.

Али је већина других продуката Немачка морала увозити са стране. Гас је био у дефициту, његова (е производња била