Ratnik, 01. 08. 1923., S. 78

72 РАТНИК

мања него што је било потребно. Продукција гвожђа је била изобиљна, па ипак је у 1913. год. Немачка морала да увезе 12 милијона тона. Производња цинка чији је главни центар у Шлезији, је била у 1913. год. око 500.000 тона, али и поред те количине она га је увозила. Што се тиче олова, нарочито бакра и манганеза, те је продукте она морала увозити са стране у великим количинама, а нарочито је зависила од других држава односно етена (калаја), никела, алуминијума, крома, тунгетена, живе и платине.

Неповољна је ситуација била и у многим другим првобитним материјама од врло велике важности, као што су: сумпор, нитрати, фосфати, каучук, смоле, коже. и т. д. Најзад је била недовољна производња продуката за исхрану: меса, хлеба, жита, масти, фуражи итд.

Горе изложено нам јасно показује на каквим је националним базама почивала немачка индустрија. С једне је стране је · угаљ давао, покретном моћи која је потребна фабрикама, све су продукте потребне за израду боја, фармацајтских продуката и синтетичких парфима; с друге стране, је калијум вађен из рудника оплођавао земљиште, изобиље соли гема (гетте) и кромпира дозвољавало да се израђују велике количине важних продуката: хлора натријума, алкохола, етра и т д. који су неопходно потребни великим хемијским индустријама. Напротив ни једна грана металургије: гвожђа, цингка и олова, главних метала немачких рудника, није била независна од других држава; тако је исто било и са другим великим гранама индустрије, као: сулфуричне киселине, нитричне киселине, супер-фосфата, кожа, зејтина, каучука и т. д., за које су потпупо или већим делом недостајале првобитне материје.

Може се разумети какав је утицај изолисање Немачке блокадом могло да има на њену индустрију. Истина АустроУгарска јој је могла слати неке интересантне продукте, као хлеб, дрва, лигнит, петрол, зејтине за подмазивање, парафин, живу и т. д., али све то није било довољно. Економске су везе са осталим делом светаа преко неколико неутралних држава, биле врло тешке. Карактеристика великог рата је била — економско изолирање Немачке. Али и поред свега тога, она је истрајала, као што смо видели, више од 4 године, а могла је да издржи тако дуго, само благодарећи знању њених техничара и хемичара. Осим тога она је нашла различита средства у државама које је била покорила.

Требало је, дакле извршити праву техничку револуцију, а величина посла је била у толико знатнија, што је ратна хемија није сводила само на хемијску израду муниције, већ је подухватала хемију исхране и одевања. Извесни су продукти, као кромпир и памук, били потребни не само за израду муниције, већ