Ratnik, 01. 08. 1923., S. 80

74 РАТНИК

хемичара у свакој лабараторији! Индустријалци су имали довољан број хемичара и за време мира, који је само требало оставити на своја места.

Безгранично поверење у своју хемијску надмоћност, којим су сви Немци били прожети, без сумње их је навело да одпочну рат гасовима, тим страховитим методом офанзиве, којим су они рачунали да брзо сврше са непријатељевом одпорношћу.

Дакле благодарећи својим хемичарима, Немачка је могла да задовољи, више од 4 године, безброј сваковрсних потреба, од којих су поједине биле неопходне за продужење борбе и ништа мање до крајну алтернативу: производити или капитулирати. Много су већи, и са много већим заслугама, напори француске хемије. Она је имала да савлада огромне тешкоће, које је и њен непријатељ држао за несавладљиве. Њена хемијска индустрија упоређена са немачком била је очајна. Неке бранже неопходно потребне (течни хлор, бром и т. д.) нису ни постојале и требало их је из основа створити. Све друге су морале бити утростручене, удесетостручене и устостручене.

За ову је огромну задаћу Француска имала само 2.500 хемичера, јер се код ње сачувао принцип предратне организације, која је сматрала сваког појединца као борца,“не узимајући у обзир његову техничку вредност, што је јако ометало добро функционисање њених индустрија.

Али и поред тога што је француску индустријску хемију требало створити и целу изменити; и поред тешкоћа које су долазиле услед старих прописа и практика; и поред захтева увек нових створених развитком борбе, чији су услови били у сталној трансформацији; и поред страшних подвига немачких сумарена (подморница), који су потапали њене бродове и парализовали снабдевање морем; и поред апсолутног нечувеног и непредвиђеног карактера огромног и страшног проблема који су варварци поставили француским хемичарима одпочињући тако подло рат гасовима; и поред свега тога, њена је хемија могла да задовољи огромне потребе војске и грађанства.

Генијалност шефова и херојизам трупа би били безплодни да их хемичари нису снабдевали у изобиљу топовима и муницијом. Каква би била ситуација савезника да нису могли да издрже рат гасовима, да нису знали да се заштите против оних страшних нападних субстанаца, нити да их израде да би прешли у офанзидву 2! Тактика непријатеља би без сумње била сасвим проста: снабдевен довољним количинама шкодљивих субстанаца за таласе и гранате, вероватно око половине 1916. године, он би једновремено напао на више сектора и хекатоме би бројиле стотинама хиљада лешева. Рат би се завршио две године раније