Ratnik, 01. 08. 1923., S. 79

ЗНАЧАЈ ХЕМИЈСКЕ ИНДУСТРИЈЕ 73

и у индустрији за изхрану као и текстилној индустрији. Алтернатива је била увек страшна: ако су се изузимале потребне количине кромпира за израду великих резерви потребног алкохола, народ је остављан да гладује; исто тако изузимајући велике количине памука за израду барута, немогуће је било заменити одела која су већ дотрајала. Тако су били интимно повезани и уплетени проблеми хемије за израду муниције, хемије за исхрану и текстилне индустрије. То је био задатак Хемичара да пронађу модусе да би се задовољиле разне потребе, колико је били могуће, попуњавајући дефиците.

Неколико рефлексија о хемији и рату

Из свега до сада изложеног се јасно види да је хемија играла главну улогу у Великом Рату. Индустрија је била један од главних фактора борбе, која је захтевала све већу и већу израду муниције, као и других сваковрсних продуката који су намењени војсци и грађанству.

Да поменемо само један конкретан пример, да блокирана Немачка, лишена нитрата, није успела да производи у изобиљу од азота из ваздуха митричну киселину потребну за израду барута и експлозива, рат са свима ужасима, уместо да продужи од 4 године, не би без сумње више трајао од 8-10 месеци и завршио би се у пролећу 1915. године капитулацијом Немачке. Напоменимо и то, да је врло велика погрешка што није памук, првобитна материја за израду бездинмог барута, објављен још у почетку рата као контрабанда. Немци неби могли да нагомилају велике резерве памука, које су им дозволиле да продуже борбу, очекујући усавршавање израде барута од дрвене каше. Колико крви, колико милијарди би заштедила, скративши знатно трајање рата, једна проста мера забране! Напоменусмо оскудицу у металима, текстилној индустрији, каучуку, масти, зејтину, намирницама за исхрану и т. д. које је створила у Немачкој врло неповољну ситуацију. Али је њихова хемијска индустрија знала да знатно побољша ситуацију, створивши свуда где се осећала оскудица продукте за земљу.

Благодарећи само моћности својих лабаратирија и индустрија, Немачка је могла да добије тако сјајне резултате и да одговари својим многобројним и великим потребама.

Одавно охрабрена и заштићена, имајући над хемијом земаља Антанте, у домену примена, врло велику превагу, немачка је хемија бола тако организована да је за врло кратко време могла бити употребљена за ратне сврхе. Ефектив хемијског персонала није био нижи од 30.000. Потребан број хемичара је био одмах стављен на расположење научницима и индустријалцима. Тако на пример један немачки научник, аутор једног метода синтетичне израде амонијака, није имао мање од 200