Ratnik, 01. 08. 1923., S. 84

78 РАТНИК

Још под свежим утисцима рововске војске, износе се гледишта по разним војничким питањима а поглавито артилериским, тако уоквирена, толико уског хоризонта, а при томе тако утаначена и толико предвиђена, да без мало не излазе из обима рововске војске. Нико не одриче важност прорачунавања и предвиђања у ма којој врсти војевања или војничкога рада, али та прорачунавања и предвиђања ништавна су ако не почивају на — стварној основи. У збиљи није могуће имати исте податке и у истој мери блиске стварности у рововском и маневарском рату, па стога то треба делити и указивати на могућност извесне радње у овом или оном виду ратовања, као и што не треба губити из вида начела маневарског рата, која не смеју да заузму подређени значај како се то у последње време тежи да учини, при чему се често меша, па се оно што је могуће у рововском рату примењује у маневарском и обратно.

ж

Ми смо у рат 1912. године ушли са пречишћеним појмовима маневарског рата и са уверењем да ћемо маневарски рат и водити, а са извенсом вероватноћом, да ћемо се евентуално борити и око непријатељских утврђених положаја (Скопљански утврђени логор2ђ. За рат наша артилерија је претежно била наоружана пољском артилеријом, у којој муниција беше са размером: у гранате, а остало шрапнели. Предратна начела у маневарском рату овакав однос у муницији задовољавала су.

Слабо организована и слабо отпорна Турска војска а поглавито невешта у искоришћавању земљишта и фортификација, као и што је рат кратко трајао, то искуство ратно по питању врста артилеријске муниције остаде неизмењено од оних теориских предратних закључака. Шрапнел је заузео и даље претежно место умуницији пољске артиљерије а тактика артилерије и техника артилеријског гађања задовољене су, ако се у одређено време и у довољној густини окити шрапнелима непријатељски положај.

Рат у 1913 год. одпочет је са нептијатељем који оног из 1912. год. далеко превазилазаше у војничким способностима и спреми у опште. Битка на брегалници а нарочито бој на Рајчанском риду дао је примера величанствене улоге шрапнела. Ко је могао и то помислити, да ће после онаког успеха шрапнелне ватре на Рајчанском риду, слава шрапнела бити помрачена после неколико дана на Грленским висовима2 Да, али борбе на Грленским висовима представљаху на овом делу фронта застој у операцијима — почетак стабилизације, за које ми сад кажемо, да је то био почетак рововске војне.

Краткоћа трајања и овога рата нам не дозволи сазнања искуства рововске војне, али поред извесних знакова питања,