Ratnik, 01. 08. 1923., S. 86

80 РАТНИК

Маневарски рат ће и у будућности бити извођен по досадшњим принципима, само с том напоменом што ће наоружање и фортификација учинити, да ће битке и бојеви бити нешто компликованији и видно спорији у својој брзини извођења, но што се до сада сматрало. Будући маневарски рат обиловаће не само бројем топова, већ и њивом знанто већом величином домета него до сада, но и са знатно већим бројем машина на земљи и у ваздуху, зато ће бити последица знатно дуже артилериске борбе као и спорост у извођењу појединих радњи а тиме и одужавање целога маневра.

Истина препоручује се да се при нападу на непријатеља који је из раније заузео положај за одбрану подилажење врши ноћу, тајно, но да ли је то увек могуће извести у потпуности, а нарочито још ако узмемо у обзир распоред браниоца по дубини и у данашњем начину распоређивања за одбрану 2

По овоме питању износимо закључак, да се можемо надати и веровати у већу примену фортификације и њену већу солидност у будућем рату, но само у границама које буде предвиђао будући маневарски рат, т. |. колико је она могућа у будућем маневарском рату те да овај остане заиста маневарски.

Што се пак тиче питања дужине трајања будућих ратова, ако се ослонимо на последњи рат, онда по његовом примеру излишно би било и говорити о томе.

Сви знамо, да пре последњег рата није нико говорио о могућности једнога дугога рата, доказујући то изношењем поред чињеница из домена војних наука још и економско-финансиске разлике. Ово гледиште и поред свег досадањег искуства из светског рата оправдано“ је и сада потпуно исправно, ако се рат посматра са гледишта; да рат воде две посебне државе. Но како је са коалиционим ратовима 2

Светвки рат је један јединствен пример груписања ратујућих страна у свом почетку па и у току рата. Познато је да јеониу свом почетку био од огромног замаха, како по броју популације које формираху ратујуће стране тако и по материјалним средствима и пространству на коме се он изводио. И поред те све огромности рат је био решен после релативно кратког времена од његова почетка, а што се он ипак продужио, разлог је нада, да ће државе које још нису тада ушле у рат, и налазиле се у неком очекивању, — поправити ситуацију онога који није хтео да призна неуспех. Да је у Европи и на осталим континентима било још држава, које би се наизменично стављале на расположење једне или друге ратујуће стране, он се сигурно не би завршио ни 1918. год. Из овога излази да онај који је претрпео неуспех у првом периоду рата, управо који је изгубио рат, исти је продужавао до поптупог свог исцрпљења и сво његово даље ратовање представља батргање једног савладаног огромног џина, коме истеклу крв убризгаваху