Ratnik

ЛУДЕНДОРФ и МАЋЕДОНСКА ОФАНЗИВА 17

19. септембра ми смо нашли нова непријатељска појачања на путу нашег надирања: 49. и 87. бугарски пеш. пук. И ове су се јединице ангажовале у борбу као и остале, али су и оне биле приморане на повлачење, јер улазак у борбу овако слабих делова није могао да заустави победоносно надирање пет српских дивизија из 1 линије!

Од интереса је овде напоменути да смо до овога дана, који је био пети од почетка наше офансиве, већ били идентификовали на нашем фронту приближно половину непријатељских јединица које је он имао у резерви, како је било вероватно да је остатак резерава већ био ангажован противу Енглеза или бар задржан на њиховом фронту, то је српска Врховна Команда могла бити сигурна да је непријатељ већ био утрошио своје резерве које је имао на Балкану и да више није имао снаге са којима би могао интервенисати у битци. Требало је довести појачања са осталих европских фронтова. Али је за то требало времена. Транспорти са удаљених фронтова били су у ово време обезбеђени, али под погодбом да се делује брзо. Догађаји су показали колико је сваки српски војник био прожет овом потребом. Јер брзина наступања српских трупа била је доиста бујна и зачуђавајућа, упркос борби, земљишним тешкоћама и немогућности у снабдевању. Упркос свему, сви су јурили ка северу без задржавања.

20. септембра смо констатовали нова појачања и то: 12. немачки шасерски батаљон;

12. ,„ — пешад. пук, дошао са Крима;

27. бугарски маршевни батаљон.

Овога су дана наше трупе заузеле Кавадарце. Удубљење створено нашим надирањем постало је сувише дубоко. То је била велика опасност за непријатеља, али у исто време је ова претерана дубина ставила и наше трупе у деликатну и критичну ситуацију. јер доиста, основица удубљења била је им сувише кратка у сравњењу са дубином. Лево и десно од удубљења Бугари су се још држали на својим 1 линијама; они се успешно одупирали енглеским нападима код Дојрана и њихови положаји северно од Битоља и у луку Црне реке остали су неначети. Међутим, српске трупе које су се налазиле у удубљењу имале су позади себе планинску зону, без путова, те је криза у снабдевању постала озбиљна: животне намирнице су оскудевале, а муниција је била скоро потпуно исцрпена. У једној новој, иоле озбиљнијој борби сасвим би се исцрпла. С друге стране непријатељ је још био господар свију жељезничких пруга и његове трупе повлачењем су се биле приближиле својим депоима те њихово снабдевање није представљало никаквих тешкоћ

РАТНИК, св. 1Х. 1923. 2