Ratnik

18 РАТНИК

Српска Врховна Команда беше јако забринута овога критичног дана. Она је врло добро знала да ђенерал фон Шолц. није више имао балканских резерава али није имала довољно података о могућем пристизању појачања из Европе. Сем тога требало. је. помишљати и на какву замку, коју нам је непријатељ могао припремити.

Ђенерал фон Шолц, не имајући резерава беше постао прост посматрач догађаја. Ми смо сигурни, да је он морао увидети ову критичну ситуацију српске војске, пошто је морао знати да су путови које смо отели од Бугара неупотребљиви за снабдевање камионима; али он је био у апсолутној немогућности да покаже свој утицај на догађаје.

Уосталом, савезничка Врховна Команда предузела је била: потребне мере предострожности. Ђенерал Депере је доиста приредио на крилима два напада комбинована са нападом за пробој: на десном крилу прва група дивизија (16. колонијална француска дивизија, и грчка Архипелашка 4. дивизија); на левом крилу, под командом ђенерала Анриса: 11. колонијална француска дивизија, 3. грчка дивизија и 35. талијанска дивизија. Ова два напада дејствујући десно и лево ради потпомагања главног напада, штитили су га од сваког озбиљног противнапада да је случајно непријатељ био успео да доведе резерве.

У томе је и разлика између савезничке офансиве на Балкану и немачке офансиве у Француској у мају и јуну 1918. год. Немачка офансива је била заустављена двама непоколебљивим бранама које су чиниле десно Рајнска планина, а лево шума код Вилер Котре-а, противу којих Немци нису управили никакав озбиљан напад. У томе је Лудендорф учинио позитивну грешку.

На Балкану напротив, ђенерал Депере је организовао на. оба крила главног напада, по један напад ради његовог подржавања и заштите. Уосталом, ђенерал фон Шолц није могао ни предузети противнападе на бокове нашег главног напада, пошто није имао резерава.

Али, забринутост српске Врховне Команде није дуго трајала. Јер већ 21. септембра српске су трупе избиле на Вардар и пресекле жељезничку пругу Београд— Солун. 22. су оне прешле Вардар а 23. су ушле у Градско и Прилеп.

Ови су догађаји имали капиталног значаја. Они су приморали непријатељску Врховну Команду да нареди опште повлачење са фронта како са Вардара тако и код Битоља. Тиме је проширена основица нашег удубљења и тиме смо добили за комуникацију друм Битољ—Прилеп—Градско. Криза је прошла.

Непријатељска војска напротив изгубила је све изгледе на отпор и успех. Кад је она била приморана да напусти целу своју јако утврђену | линију, кад је изгубила сав материјал који је се на њој налазио, кад је изгубила своје главне депое у