Recimo koju

55

цпплине полптпппе, она пс прпзнаје аукторптете, она поткопава, п хотпмице или пехотпце поуздање. народа у своју интелпгенцпју, опа ласка иароду и сплазп се у оне слојеве народа, којп бројну већипу сачпњавају, п говорп језпком те већине једиом рсчп, оиа иостуна са оним истпм сретствима, с којпма на западу Европе поступа соцпјалиа демокрацпја. Омладина која се под Милетпћем и његовом „Заставом“ борила, она је бпла другог соја и кова. У ирвом реду опа је бпла скроз п скроз Оиа је уважавала своје прваке, иокоравала се онима, којм су стеклп п заслуге и искуства у иолптпчпој борби; оиа је признавала аукторптете, она је потхрањавала веру п одапост к својој иителпгеицпјп. Нова омладина то ие чшит. Ја ћу призпати да је иза кикиндског ирограма бпло повода пеповерењу ирема пнтелигенцији. Ал’ пе могу ппкад одобрити оиу хајку, која се подпгла против „нотабплптетства“. II велики духови могу доћп у заблуду, ал заблуду треба као заблуду осудптп. Зато што је једаи или други од иптелигенције иогрешио, не треба иодпћп хајку иа иителигеицију као такову. А шта је провпривало иосле кикпндског ирограма у хајци иротив иотабилптета? Провпривалоје то, да ие треба слушати опе, којп хоће да су што „више“ него „народ“. Ал’ја питам, има лп гдегод на свету, ма у ком народу, да се ие пађу иоједини, којп се својом иауком, својим даром, својим заслугама, својпм искуством не узвисују пад великом масом народа? И иису ли уираво тп људи. и иозвапп да воде народ? Могао се творцима кикпидског програма њихов рад иребацити, могло се иротив тога рада пс огорчењем борити, ал разлог обарању ппје могао битп то, да ти људи сиадају у потабплитете српске. У оишге, ваљало би бити једиом ua чпсто са оипм, што се народ зове, која се реч тодико пута употребљује