Recimo koju

п злоупотребљује. Народ није исто , што и сбетино. У народ спада: интелпгенција, посед. трговац. занатлија, ратар, раденик све то спада у народ. Ал’ у светпну спада оиај део народа, којп пстпна може већпну да сачпљава, алп којп још непреставља све сталеже п слојеве народа. Народ управља своје деловање по по.тптнчном резоиу, светина но тренутном нагону. Према том треиутном иагону, Волтер је добро означпо светину кад је казао: le peuple est foiijours peuple (светпна остаје увек светнна*). Новој омладпип запста се може пребацптп, да ласка светпнп, да говорп онај језпк, којп се многпма допада. да побија веру у пнтелпгеицпју п да обара аукторптете. Ово се баш ноказало у том, што се нова омладпна одедила од оне омладпне, која је за поеледњнх петнаест годппа под Мплетнћем п нод његовом „Заставом“ водпла политпчиу борбу. Ја нећу да говорпм о оној „старој гардп“, у коју сам п ја спадао н која је радила још у „Српском Диевнику“ н која је суделовала ирп стварању „Заставе“. Ал’ хоћу да говорпм о оиој омладпнп, која јејош као ђачка омладина обплато са Мплетпћем радпла, којаје за овпх поеледњпх петиаест годпнажпво учествовала у полптпчној борбп п у борбп иа нашем иародпо-црквеном пољу ту омладпну, те људе ипје смела иова омладпна обаратп, нпје смела нгноровати, ако јој је ‘пскрена борба за бољптак нашег иарода. У нашпм стварима пгпороватп једног дра Вучетића, којп нма неоспорие заслуге за иаш народно-црквеип живот, којп је готово своје здравље жртвовао у иапору за наше народпе стварп таквог човека пгноровати, о њему пе водитп рачуна, шта впшс према таком човеку заузпматп

*) Фраицузи, ако ће о укупиом иароду говорити зоиу га nation, премда се и реч : peuple за иарод употребљује, ио Болтер је у горњој реченици : peuple, као светину уттотребпо у смис.ту опом, итто је латпнско : plcbs ттрема populus.