Rečnik srpskoga i nemačkoga jezika

ausflaftexn Î

ausflaſtern, y. a. H8MCPHTH, проценити (на. XBAT).”

аце адбат, 24). исправдив, што се може парницом добити.

аи адеп, у. п. истужити се, натужити се; — у. 2. добити парницом.

ausflären , y. a. бистрити, избистрити, разбистрити. аие а ђфеп, у. а. ружити, брољати, избрбљати, оговорити, |

· апеНацћел, у. а. пробрати, изабрати, разбирати; етше Усив —, извадити језгру; бе. (erјишеп), измозгати, измудрити.

auSfleDben , апз ебеп, у. а. мазати, измазати, намазати.

аиб еф, у. а. свлачити , свући; 158 —, У. т. скинути се, свући се; —шпо, Е. свлачење.

ausfleinen, y. a. дробити, издробити,

ausfleiſtern, Y. а. мазати, измазати, намазати (куваним скробом).

аи орјеп, у. а. излупати, ишчибуњати, избити , искуцати.

апе де п. у. а. измудрити; измудровати; ипа, #. мудровање.

aušfneDeln , у. а. вадити, скидати, извадити, скинути процеп или ланац.

ausftneten, у. а. изгњечити, измесити.

ausfochen , y. n. искухати, скухати, варити, CEapurTn; ein Gefäß —, испарити.

ausfommen, у. n. изићи, излазити ; никнути ; бо. разгласити се; (Бош фуепет), појавити се, показати се; (депид ђабеп), излишити ; gut 1146 ећдешт —, слагати се, погађати се; mit ſeiner Rehnung niht — , штетовати.

ЗЈјизјопинеп, п. живот, храна, издржавање ; fein — Ђђабеп, имати од куда живети, es iſt kein — mit ihm, ш њим неизиђе на крај, (Auskunft8mittel), nyr, средство, начин.

ausföórnen, у. а. накрунити, комити ; 5. изабрати. ацдјојеп, у. а. изабрати кушајући.

ausföthen , #58, у. г. (ооп јетел), уганути (ногу).

ausfrähen , Y. a. кукурекати; — У. п. искукурекати се, накукурекати се.

ausframen, у. а. изнети, изложити на продају; јеше ејеђујашјен —, показати своју. ученост, разметати се знањем својим.

ausfrämpeln, v. a. гребенати, огребенати, натаргати. Ausframung, +. изношење, излагање (робе на. продају).

ausfraßen, у, а. изгрепсти, ископати.

ausfrauten, \. ausgäten.

ausfrebſen , v. a. XBaTAaTI, IOXBATATI Dake.

ausfrie<hen, v. n. FCIy8HTE, H3MHACTH; aus dem (5 —, излести из јајета.

ацз еп, у. а. хладити, расхладити, исхлаARTH. ацеђуитеШ, у. а. мрвити, измрвити.

ausfundſchaft-en, у. а. разазнати за кога или што, уходити; ешеп Удепјфђен —, распитивати за кога, мотрити на кога; —evr, m. ухода, увода; —ипд, f. ухођење, прогледање. З(иаје, #. средство, пут, начин, обзнањење,

= 46 —

auslegen

убавест, напутвк; — дебеп, убавестити; Auskünſte einholen, yóaBecTHTE ce; конац, сврха; —#8“ (in Зијаишт.), убавестни; Зритеац, п. yOapecHmma; —T1muittel, n. (9{uš= fun{t) CpeACTBO, пут, начин.

ausfünfſteln , v. a. измислити, измудрити, измајсторисати. аиЗјафеп, у. a. смејати се, потсмевати се, ругати се, исмејавати; — “у. п. насмејати

· ве; —еп, п. —инио, +. потсмевање, исмевање; —епа0ег , 24). смешан.

auslad-en , v. a. стоварити, истоварити ; ет (етеђу —, испразнити пушку; —6т, ш. стоварник, одводник (електрички); —ипд, :. стоваривање, истоваривање.

9(иа аде, f. трошак.

auslagern, Y. п. устојати се, улежати.

Ausland, п. туђина, туђа земља, иноземство, иностранство. -

ЗГиајаиђеет, ш. иностранац, туђин, иноземац; — еп, #. иностранка, туђинка; —0, 24). иностран, туђ, инострански, иноземски, инокрајни. auslangen, у. п. дотицати, дотећи, излишити.

auslängen, Y. а. дуљити, продуљити.

auslafſ-en, у. а. испустити, изоставити, пропустити, упустити ; растопити , расчврљити; #68 дедеп ештеп —, устати на кога речима; јетпе (феђапјеп —, казати мисао своjy; ſeinen Zorn —, искалити срце; етпеп Befehl —, издати заповест; ſi< unbeſonnen —, лудо што HMSYCTHTH ; — Ung, У. изостављање испуштање, пропуштање, упуштање; растапање; давање (заповеди); —%зеђеп, n, апостроф, знак изостављања.

auslauern, Y. a. довребати, дочекати.

9(uš{auf, m. (beš бајт), оток, истицање, 0тицање; — бег обе, одлазак, полазак Флоте; — in der Rede, странпутица, извијање у говору; —еп, у. п. истећи, истрчати, отићи, полазити, кренути се; aus bem бајеп —, одједрити ; (Бош (ејбре), тећи, пуштати, цурити; (1 ber SBautunji), BHрити, гледати надвор; 9 —, уморити се трчући, натрчати се.

Ausl[äuf-erx, m. слуга, момак, дечко; трчкало; (bei Нопјеп), младица, огранак.

auslaugen, Y. a. лужити, полужити.

ацбјашјен, у. а. искати, поискати, бискати,

побискати уши; еше Жее — , размреити Bepure; i bin rein ausgelauſt, orzoónme ue до коже.

ausläuten, у. а. звонити, огласити звоном.

ausleben, Y. n. извековати; ападетебјек Maun, истрошен човек.

аибјебел, у. а. лизати, излизати, изловати, разлокати.

aus8ledern, у. а. кожом поставити.

ausleer-en , Y. a. испразнити, изручити, испражњивати; —шпо, +. испражњивање.

аизједеп, у. а. (ај8 Убаотеп 2с.), изнети, изложити на продају; Зе —, платити, трошити ; (bei Tiſchlerarbeiten), nexz1aaarn, 06ложити; (ес буеп), изјаснити, тумачити, протумачити ; —еу, т. тумач, тумачитељ; ипо, +. тумачење; — бег Waaren , HBaara-