Rečnik srpskoga i nemačkoga jezika

beilegen

beiſeg-en, у“. а. приложити, додати, приставити, придати, привити, приклопити ; (3п“ јбуетбел), приписати ; (бег Фене (едеп), оста вити, метнути на страну 5; eineu Streit —, умирити, докончати свађу; етше Шштиђе —, уталожити немир; ешеп 9čamen —, дати, наденути име; — Y. n. (von Schiffen), apKATI ce Berpa; Femanden —, JaBATH коме право; —мшиа, +. приложење, приписивање, умирење, пристављање.

Beileid, n. жаљење.

beilieg-en, y. n. придан, приложен, близу бити: заједно лежати; —end, \. beifommend.

ЗјешШтејајеј, +. немачки билијар.

beimeſſ-en, у. а. приписати ; Glauben —, Beровати; Jemanden eine Shuld —, кривити KOTA; — Ung, + приписивање.

beimiſ<h-en, у. а. примешати, умешати, смешаTH; —ung, #. примешање, умешање.

Bein, n. (Schienbein), rozen, meB oa gore: (Fuß), нога; (Фиофеп), кост; (ап ешеш Tiſche), нога; (Pfote, Tate), mana; — u. Апофеп, кожа и кост.

beinahe, adv. скоро, мало не, за мало, у мало, близу, готово, малим.

Дешате, ш. презиме, придевак, надимак.

Bein-arbeiter, —drechsler, m. ToKaP 0A KOCTHJY; — brecher, m. ROGTOJOM ; —bru<, m. улом ; — en, п. кошчица, ножица; —ошШте, ад). сух као кост.

beineben, бештебј, аду. уз, поред, код, при, до.

beinern, 2дј. коштан, од кости.

Bein-fraß, m. — ſäule, f. првоточина. (у кости); — gerippe, n. CKCler, OKOCHEILA, KOCTYP; gewädchs , п. мртва Kocr; —harniſh, m. 0KOT 01 EOre; —hart, adj. TBPA као кост; — haus, n. костурница; —16, 24]. коштан; —ig , adj. komrau ; —flſeider, pl. wagmmpe, беневреке, хлаче:; —(08, 24). без кости ; — mart, 0. срч; —јфенеп, рт. букагије, негве; —јфђене, Е. оклоп (за уломљене ноге); —ſ{<warz, п. жежена кост; —јра, ш. (Pferђеггот ђе), напужница; —100ђ, 1. костобоља.

beiordnen, у. а. придати, додати.

beipa>en, у“. а. спремити, натоварити, HANPтити, додати уза што.

Beipferd, п. догов.

beipfliht-en, v. a. приволити, пристати, сложити се, одобрити; — ung, i. сугласје, привољење, пристајање.

Beirath, m. caer.

beiräthig, adj. einem — ſein, CBeTOBATH ROTa.

беди еп, у, а. примакнути, приложити.

beiſammen, ady. скупа, заједно, у скупу.

Beiſaß, m. укућанин.

Жејађв, т. додатак. надометак.

beijd)a{ien, yY. а. набавити; —, п. набава.

beiſchießen, v.a. приложити.

Beiſchifſ, n. 6apxana.

Beiſchlaf, m. cy xexawe.

Beiſchläfer, m. суложник; 11, f. суложница.

Beiſchlag, ш. криви, лажни новци; —еп, у. а. придати, додати, приложити, приклошити; — у. п. ешет —, сударити се у мисли.

бе фејеп, у. а. придати, додати, приклопити, приложити.

OS

Beiurtheil

Веј ић, ш. придатак, додатак, прилог. sBeild)litijeli, т. криви кључ. : Beiſhma>, т. туђи укус.

beiſreib-en , y. a. написати, убележити (на крају од листа). —ст, т, писарски поМОЋНИК. :

деуфтиј, #. белешка, опаска, надометак, додатак. Феђедеу, п. пристављено једро.

beiſeit , 24у. на страни, у прикрајку; 5ета —, без шале, збиља; — јфађеп, уклонити, смакнути.

beiſet-en, Y. a. приставити, придати, додати. приложити; дописати,; еше Че ђе —, покопати, сахранити ; бе Феде!г —, распети једра; —ипо, +. пристављање, приложење; покоп, погреб.

SBeijein, n. назочност, присутност.

beiſihtig, |. kurzſichtig- :

Феу, m. приседавање; —еп, у. п. приседаBATH; — er, m. приседник; —етапи, п. приседништво. Beiſorge, È. страх, старање, брига.

Beiſpauner, m. логов.

дефуеу, п. прилика, пример, углед; 3иш1 —, на прилику, на пример; —108, 44). беспримеран, нечувен, невиђен; —[о:дтен. 5 бесприхерност; —!ое је, аду. за пример.

beiſpringen, у. п. прискочити, притећи, помоћи.

етшацђ, т. помоћ, заплеће, потпора; помоћник, измена, помагач; der тефеИфе —, адвокат, одветник:; — bei der Hozeit, BCEFчани кум; —Sleiftung, 1. roMarame.

beifteh-en, y. п. помоћи, помагати, припомоћи; настојати, пригледати; јо wahr mir Gott Deijtebet, rako ми Бога! тако ми Бог помогао! —су, т. помоћник, настојник.

beiſtellen, vy. a. уиђгеп, давати кола; Lokalitäten —, прибавити просторије.

Beiſteuer, Е помоћ, припомоћ ; милостиња, прилот, дар; (ебепјенсу), приплатак; —1, у. а. приложити, помоћи.

beiſtimm-en, у. п. сложити се, слагати се; ипо, +. слагање, саглашавање.

Beiſtrich, m. кома, запета.

Зефђесте, #. паприка.

решел , у. а. гристи, угристи, јести, клати, ујести , уједати; (јибеп, |ефеп), сврбити; die Zähne zuſammen —, erncuyrn sy6e; ins (саз —, одапети, отегнути папке; ſi —, свађати се, клати се; —епо, ад). љут, јеAAR, заједљив; —ig, adj. џандрљив ; —ет, та. кискор, чиков; —1001, ш. блитва; forb, m. ју. Maulkorb; —zahn , m. cekyTHh, предњи 8YÓ; —gange, È. кљеште.

деј, ш. сто побочни.

Beitrag, m. NOMOR, прилог, принесак; —еп, Y. а. приложити, помоћи, приносити, уделити, даровати; das бениде —, настојати од своје стране; —57, приносан.

бешефен, у. а. (Фецег 2с.), купити, тражити (данак итд.); натерати (звери).

beitretèn, yv. n. приступити, пристати, сложи= ти се.

децу, ш. приступање, приступ.

Зе ђен, п. пресуда међутим.