Rečnik srpskoga i nemačkoga jezika

Bemelbeit

bemeld-en, у. 32. CHOMOGHYyTH, CHOMHEMA/TH ; —"Ut, ad]. xBaj5eH, речен, горе речен, споменут.

bemengen, ſi, Y. т. занимати се, мешати се.

Ђетес бат, 24]. видан, видив, —геп, у. а. запазити, опазити, заметити; забележити, убележити; напоменути ; —штпо, f. белешка, примедба, паска, опаска, напомена : уваzee; —ungSwürdig, —en8werth, adj. 8Baтан, знаменит.

bemefſen, у. а. умерити, умеравати.

bemitleiden, y. a. жалити, пожалити, сажалеBATE; —Swwerth, adj. жаљења вредан.

bemittelt, adj. HMyhaH, могућан.

бепоојеп, у. 2. покрити маховином.

бетоој, 24ј. обрастао маховином; стар.

bemörteln, y. a. малтером набацати.

bemüh-en , Y. а. трудити, мучити, замучити, утрудити , затрудити , потрудити ; 19 —, у. т. трудити се, трсити се, мучити се; гледати, настојати, старати се; fi<h um ein Amt —, тражити, искати службу; [10 1007 ђе —, замучити се; —ппа, +. труд, мука, трудба, старање, издирање.

Ђели дел, у. а. приморати, присилити, натерали. benabart, adj. суседан, оближњи.

benad)rid)tig=en, Y.a. објавити, јавити, огласити, дати на знање, известити ; —ung, f. глас, вест, извешће, објава; —ипуЗбутеј, ш. објава, објавно писмо.

Ђела ђе Шаеп, у. а. оштетити, штету учинити; —џцпа, #. штета, уштрб, квар.

benageln, у. а. обити чавлима.

benag-en, Y. 2, глодати, изглодати , изглабати; гристи, огристи: —ипо, +. тлодање, 0тлодање. benähen, У“. a. опшити, опшивати.

Benamen, Бепашјеп, у. а. назвати, именовати.

benarben, у. а. покрити ожиљдцима.

benarbt, adj. пун бразготина, ожиљака.

bena|d)et, у. а. лазнути, облизнути.

Бепајјеп, у. 2. наквасити, овлажити.

benebeln, ~. а. замаглити, замрачити; 16 —, опити се, налити се.

benebſt, adv. поред тога, уза то.

benedeien, у. а. благословити.

žBenebictenftout, n. бискупово, папино зеље, бадељ питоми, бепш L.; —, мацина трава, Valeriana offie, L,

епербсАет, m. OeneagkrHHam; —in, +. бенеДИКТИНКа. Benefiz (der Künſtler), n. користница.

Вепејсиши, п. свештеничко благодејање.

benehmen, y. a. узети, отети , преотети; беп Ффај —, растерати can; ben Zweifel —, избити сумњу из главе: Das benimmt der Sache 1198, то ништа не шкоди, не смета, тој ствари; 18 —, у. т. владати се, п0нашати се, држати се: поступати ; —, п. владање, понашање, поступање.

бепефгел, у. 2. ненавидети, завидети; —еп8 werth, adj. Aocrojar зависти; —ипу, #. завист, ненавист.

benenn-en, у. а. назвати, звати, именовали ; пашеле ф —, звати поименце; Beit und

OSL

beranden

Ort — , означити MecrT0 H BPemMe; —ung, +. име, именовање, називање.

Deneb-en, V. 8. поквасити, оквасити, потопи ти, пошкропити, —ипо, f. квашење, шкропљење. Bengel, т. штап, батина, тољага; (еј деобег депо), тукмак , тикван, шакламан, букван, неотесан; —ђађ, 2ај. глуп, неотесан, шакламански; — аду. глупо, неотесано.

bengeln, v. a. млатити (орахе).

бететеп, у. а, углавити, одредити, назначити.

benieſen, vy. a. кихнути на што, кихањем потврдити. benippen, v. 2. сркнути.

Benne, #. кош, кошара; јасле; кола.

benöthig-en, Y. а. приморати, присилити, натерати; потребовати; —се, 20ј. —ſein, потребовати, требати; baš ЗВепо те, потреба, потребоћа.

benummern, у“. а. бројевима обележити, ознаЧИТИ. i

бепивеен, беливеп, т. а. уживати, служити се, употребити што; окористити се, окористоBaTH CG; —UNG, Е. корист; уживање, употреба, пораба.

Benzoe, n. измирна (врста смоле).

beobacht-en, V. а. пазити, мотрити; имати 06зир на што; извршивати, држати се чега; —ег, ш. мотритељ, позорник; —цпд, +. пажење, пажња, позор, позорност.

beöhlen, Y. а. науљити, уљем намазати.

Ђеођујејен, т. а. ћушкати, шамарити.

beordert, у. а. заповедити, одредити; посла. ти, отправити; 18 ош. beordert, 406070 can заповест. ;

берафеп, у. 2. натоварити, напртити, накрцати; —цпд, #. товарење, крцање.

Depanyert, у. а. снабдети, оденути оклопом.

берарреп, |. бе енјеги.

берефеп, у. а. смолити, осмолити, насмолити.

bepelzen, v. a. обући у кожух.

beperlen, у. а. бисером китити, осути.

берјађеп, у. а. оградити кољем.

bepſefſern, \. pfeffern.

bepflanz-en , v. а. засадити, засађивати ; ung, 4. сад, сађење.

bepfſaftern, у. а. поплочити, покалдрмити; HOкврити мелемима,

бер деп, у. a. поорати, орати.

bepiden, y. а. кљуцати, кљувати.

bepiſſen, v, a. попишати. beplanfeu, v. а, тарабом, даскама,

Dbepo{j|tevn, |, ро ер.

bepudern, |. pudern.

бедцеш, 24). згодан, угодан, на тенани, на

· тедарућу, лењив, лењ; удобан; (ооп Фе ест), широк, прострап, алватан, ед |id) шафеп, разузурити се; —су, вошр. наручније, удобније, згодније ; —еп, у. а. приспособити; ſi — , Y. 7. прилагодити се, пристати, подати се; —Иф, |. bequem; —ПфЕе, Е. згода, удобност, зевак, мир, aewocr; (das heimlihe Gemach), 8axoJ , исход, проход.

Devainem, y. a. међу повући.

бегапђеп, у, а. зарубити, рубити, обрубити.

оградити.