Rečnik srpskoga i nemačkoga jezika
berappen
berappen, у“. 2. дати зиду прву руку малтера.
beraſen, v. a. побусати.
beraſpeln, у“. а. остругати, стругати.
berath-en, Y. a. световати, посаветовати ; ſih —, у. т. световати се, договорити се, већати; — adj. wohl, übel berathen ſein, бити на добру или злу путу; —епо, ад). саветни , саветовни; —6г, ш. саветник; Gott iſt mein —, Bor je моје уздање,
berathſ<lag-en , y. n. caBeroBaTE ce, B6haTH —епо, 26ј. саветан ; —ип, +. већа, већање, саветовање, веће; договарање; —ungS-
· zimmer, n. већница.
бетацбееп, у. a, опленити, похарати, поробити, отети, узети, лишити, бег УЉашт ђе —, ушкопити, уштројити; Ђег JFungferſhaft —, осрамотити, силовати, злоставити девојку; ev it |eime8 Феграпђев бегацћ, полудио је; —џтпа, #. поробљење, лишавање, похара.
beräuchern , v. 2. прекадити, окадити, покадити, надимити, задимити, запушити; ипо, +. прекада, прекадња.
Decaumetn, V. a. углавити, одредити.
бегацјфееп, у. а. опити, опојити, опјанити ; обенђити ; [6 —, у. г. опити се, опојити се; —епо, ад). заносан, заношљив, опијаjyh; —t, adj. mjau; —ung, Е. пијанство, занос.
Berberis-baum, ш. сутека ; —беске, Berberitze, f. сутека, зрно од сугеке.
Berberilzenſaft, m. сутеков сок.
berehn-en , Vv. a. израчунати, прорачунити, пребити ; пресудити, промислити ; fd) —; намирити се, рачунити се, наплатити се; gegen einauder —, пребити једно за друго; —er, т. рачунар; —ung, +. рачун, разлог, прорачунање.
bere<htig-en, у. п. овластити, право дати; —t, adj. овлашћен, властан; имајућ правој —шио, +. власт, овлашћење, право.
bered-en, Y. 4. наговорити, навратити, погодити, уверити; беседити, говорити, зборити о чем; оговорити, оклеветати ; ſih —, договорити се; —јаш, bevredt, adj. речит; речећ, разговоран; — ſamkeit , 6. речитост; разговорност ; —шиу, +. наговор, натоварање; договор; говор, беседа.
bevegnen, у. а. опрати кишом, натопити.
bereiben, у. а. орибати, отрти, истрти.
Bereich, m. круг, округ, опсег, пространост.
Đeveidjev-W, Y.a. богатити, обогатити; |id) —, y. 1. обогалити ce; —ung, f. обогаћење, богатство.
Бегеђеп, у. а. обручати, наобручати; покрити ињем.
Бегеј, 2ај. наобручан, ињем покривен, сед.
бехе еп, у. а. полазити, похађати, возити се (по сајмовима); обићи, проћи, обилазити, пролазити; —шлу, #. обилажење; — ungS-, обилазни.
bereit, adj. готов, паредан, рад, оран, приправан , справан, опреман, спреман, = аду. готово; — лпафеп, справити, спремиma; |id) — machen zum Фшеце, наоштрити се; —сп, у. а. спремити, приправити, зготовити, приготовити, направити, уготови“
=
Bergeule
ти, тотовити , справити ; ben Ziſ< —, 10ставити; 1%ф —, приправиги се, спремити се, оправити се, готовити се.
bereit-en , Vv. а. пројахати, обићи на коњу; —et, ш. катана, стражар (на коњу).
Зехеијеснотен, ј. Bereitwilligkeit.
bereits, аду. већ, веће, јур, јурве.
Вете фђај, #. готовост, приправност ; in јеш, готов, справан бити; ти — Ђађбеп, имати готово.
Bereitung, #. приправа, оправа, спремање; 0билажење на. коњу.
bereitwillig, adj. yCzyÆAaH , готов, приправан, справан, спреман; — аду. драте воље, APAтовољно; —[е8, +. услужност, готовост.
Đerennen, Y. а. еше Оба —, ударити на варош, пасти под њу.
бегеи-еи, у. а. покајати, кајати се, жалити, тешкати се, вајкати се, раскајати се; ешеп Sauj — , пишманити се, попишманити се; — ung, f. кајање; пишмањење.
Фегд, ш. брдо, гора, брег, главица , страна, планина; —05б, аду. низбрдо, под ногу, пресртно, низбрдица , низгорица, низдолица; — ader, #. руда, жица; —ојаши, ш. каменита, стипса.
Berg-ampfer, m. равед дивљи ; —ашјег, 1. дрозд; —оп, —аиј, аду. узбрдо, узгоре, уза страну, узбрдито; —ашфенет, т. рудар, руAokonan: —att, 6. руда; пешоифђе —, руда богата; —батје, ft. секирица рударска, bau, т. рудокопље, рударство; —beſcreibung, торопис; —бетођиех, ш. пданинац, горшта в; —ђерођнеци, +. планинка , наторкиња,, bohrer, m. CBP410 рударско; — dienſt, m. ToPpHo ; —dohle, гавран горски (птица); — dvoſfſel, f. una.
Bergegeld , n. mara за спасену робу пригодом бродолома.
дердејен, п. рударски шиљак.
Bergelohu, m. |. Bergegeld.
bergen, v. a. спасти (ствари бродоломне) ; сг 1 дебосдеп, има откуд живети; (verbergen), крити, сакрити.
Berg-eule, |. ушата буљуна; —јеш, 24). чист (сребро); —јег Но, 24). јектичав ; — feſtung, + Bumerpaa; —fiut, m. seóa; —{lad)š , m. амијант, азбест (камен); — freiheit, f. ca000штина. рударска ; —дапу, m. жила, жица. рудна; —0део, п. окрај —uqetid)t, n. рударCI CYA; —grün, n. 31ar0I0); —guh п. ру4a; —haar, п. |. Зегдјаффе, —ђах, 24]. тврд
као камен; —ђиђи, п. скршуља, трчка; —
iht, —ig, adj. 6peroBET, брдовит; —јене, Е.
било; —Неје, ш. горски кремен; —шарре,
m. рудар; —иј, + пропаст, понор, про“
валија; —0ђе, +. камени угљен; —friſtall,
m. кристал; —ирре, #. хобер; —( бира, 24).
аду. рударски; —!еђие, +. страна, бок (од
брда); —таци, |. Bergknappe ; —männ<en,
n, THHTHAHH, MAAHR , мадичац ; — mänuiſ{h,
adj. pyaapckuEn; —manustreu , f, KOTpJbaH ;
— mau8, +. горски миш; —пушрђе, + вила
торска, ореада ; —ојеи, ш. брежњача; —
DDL, п. камено уље; —рађ, m. клисура,
—реф, пл. асфалт, горска. смола; — pvedigt,