Rečnik srpskoga i nemačkoga jezika

Bergung

f. беседа Исусова на гори; —те у п. рударско право; горно, горница; —11еје, Е јаруга, BOA0jaza; — roth, n. црвени сичан; — rüden , m, ónz0o; —ſalz, ſ. Steinſalz; 1905, f. japyra; —ſ<waden, m. 0TP0BHH зрак у руди; —једеп, т. доходци од руда; — ſpite, f. вис, врх; —јије, Е. руда; —1и #. јектика, тижика, суха немоћ ; —]89Н9, 24). јектичав, тижичав;, — 6 еег, ш. паклиua; — übli, |. bergläuſig.

Bergung , f. спасење (ствари бродоломних).

berg-unter , \. bergab; — verſtändige, m. pyAoслов; —000, п. планинци ; — wald, m. пла= вина, , тора ; —-Werl, D. руда, рудник ; weſen, n. PyAapcrTB0o ; — wiſſenſchaften, f. pl. рудословље, рударство; —37ш, п. чисти коситар; —зитпобег, т. самородни кеновар. Bericht, m. глас, вест, објављење, обзнана, изBemke ; (Vortrag) , npeaaor ; — erſtatten , |. berichten; — en, Y. а. огласити, објавити, 0бзнанити, известити, дати на знање, поручити; — erftatter, m. известитељ; —ег аи, |. Bericht.

berihtig-en, v. a. поправити, расправити, исправити; уредити, довршити, платити, исплатити, намирити; —џи0, +. поправак, проправљање, исправак; уређење; плаћање, измирење, плаћа.

бег, аду. путем, сретством извешћа,

beriecen, y. a. њушити, оњушити; омирисати.

berinden, y. a. окорити.

beringen, у. a. оковати, опасати обручем.

beriiten, adj. на коњу.

Berkan , m. клашња , сукно од кострети.

Berme, f. руб од бедема.

ЗВетпђеш, ш. ћилибар, јантар; —еп, 24ј. од Ћилибара, од јантара.

бетођуеп, у. а. покривати треком.

SBer|t, m. пукотина.

SBer{tbeere, 1. |. 9tad)tid)atten.

berſten, Y. n. myhH, пукнути, пропукнути, пуцати, препући, попуцати, распуцати се, испуцати, пренути, раскокати се, проломити се, просести се.

Bertram, п. од зуба трава.

berüdtig-en, у. 2. развикати, оздогласити; —, 29]. разгикан, злогласан.

бес ет, у. а. преварити, омести.

berüdfihtig-en, у. а. уважити, обазрети се; —шипа, +. обзир, поглед.

Деба, +. превара, обмана.

Beruf, m. 284€, позив; стање, сталеж, дуЖност; —еп, у. 2. позвати, дозвати, сазва= ти, сакупити; ће. урећи, очарати ; 19 аиј ебраз —, позвати се: —епђег, ш. (Дррег Топ), позовник; —8г, званични; —arbeit, 4. носао звања, сталежа, стања; занат; geſhäft, n. |. Berufsarbeit; —mäßig , adj. примеран сталежу, звању, стању; —шпд, 5. звање, сазивање, сазив; |. Уфреаноп.

beruhen, у. п. почивати ; аџј еноае —, зависети: аиј #59 — (ајеп , остазити, манути ce; es beruht alles darauf, cue je стало до тога,

beruhig-eu, v, A. yHOROJBHTH , yMHPpHTH, утеши-

be{d)dmen

ти, мирити, смиривати, тешити, уталожиTH; —1, %. покој, мир, утеха, тешење.

berühm-en, 15, у. т. хвастати се, хвалити се, захвалити се; —t, 24). славан; 158 — maфеп, прославити се; —је шп, славити се; machen, прославити; —40с1Е, +. глас, слава ; —-1ung, #. хвалисање, хвастање.

berühr-en, v. a. такнути, дохватати, дохитати, дирпути, захватити, текнути; опипати; споменути, напоменути; —ипуд, + додир, тицање, пипање; in — Копитеп, састати се, имати посла с киме; —UNgS-, додиран.

berupfen, f. rupfen.

berußen, ут. а. очађити.

Вегуи, ш. берил (драти камен).

beſäen, у. а. посејати, засејати ; осути, осипати. бејаде, 2дх. по, услед.

рејадеп, у. а. доказати, рећи.

beſagt , adj. peter , хваљен, споменут , горе споменут; бејадјех ЈЛађеп, како је речено.

beſaiten , у“. а. затегнути, наместити жице.

beſalben, V. a, помазати, намазати.

beſalzen, у. а. солити, осолити, ITNOCOMNTH.

beſamen, y. а. посејати; 15) —, У. т. плодити се, множити се, умножити се, расплодити се.

beſänftig-en, yv. а. умирити, ублажити, уталожити, упокојити; —ung, +. умирење, ублажавање. Beſan-maſt , m. стражњи арбуо, јадрило на крману; —једе, п. стражње једро.

Дејв, ш. руб, поруб, обруб, опшав; —шпд, +. посада.

beſauen, y. a. упрљати, умрљати, усвињити.

beſaufen, y. a, опити; 1ф — , опити се, наљоскати се.

бејштеп, v. a. рубити, олшивати, обрубити, опшити.

beſchab-en, у“. а. огрепсти, остругати.

beſchädig-en, v. а. оштетити, иштетити, кварити, покварити, шкодити, ранити, обранити, озледити; —ст, ш. штетник , штеточиња; —ипд, +. штета, квар, шкода, рана; —ter, т. оштећеник.

beſchaffen, V. a. yHuHHHTH.

beſchaffen, adj. ex iſ ſo — , такав је, такове ћуди, нарави, створа; ie iſt er —, EAEAB je? : wie immer — , којекакав ; gehörig —, наредан; —ђен, +. створ, нарав, ћуд; својство; стање, сталеж; каквоћа; —бед Уе1бе8, нарав.

beſchäften, v. a. окундачити, окасити.

beſcháſtet, adj. oxamer, окундачен.

beſchäftig-en, v. a. 2aóaBuTY, 4477 10C1a, fid

SAÓaBEBATEH CE, SAHINATH CE; —ung, f.

1 забава, радња, посао, дело; обрт, трговина. ; —ungélos, 24ј. без радње.

bejd)afen , y. a. држак начинити (на нож); |. verſchalen.

beſhäl-en, y. a. OAyHHTH, OTy1HTH ; ONacaTH (кобилу); —ет, m. ждребац, пастух.

beſhäm-en, у. а. заврамити, посрамити, 3астидити, постидити; —спо, 24). стидан, срамотан, прикоран ; —(, 24). осрамоћен, застиђен, ошвањен; —цпд, +. срамота, стид.