Rečnik srpskoga i nemačkoga jezika

beſharren

beſharren, у. 2. закопати, затрнути, погрепсти.

Ђејфа еп, у. а. засенити, бацити сен; —ппд, . сен.

Beſchau, f. \. Beſichtigung, Leichen— , загледачина, мртвачки разглед; —еп, у.2. гледати, разгледати, разматрати ; етеп Зорел —, ћешити, разгледати ; —ет, ш. загледач; —li< , adj. размишљајућ; —П је, f. PA3MEIAABEe; —ung, +. гледање, разгледање, разматрање, загледачина, ћешење.

beſhäumen, у“. а. опенити, попенити.

ЗВејфђего, т. одговор, отпис; одлука; ДОкоНнчање; —ббип, напити; — о јеп, знати, умети, чему вешт бити, разумети се у што; feinen — wiſſen, 8anern; —en, V. a, усудиTH ; etivaS — , дати , поделити, уделити; wohin —, позвати ; eines Beſſeren —, y6aвестити; |id} — [ојје, послушати, примити разлог, убавестити се; 15 beſcheide mi ђејјеп, допуштам.

beſcheiden, adj. nezan, KPOTAK, тих, блат; скроMAH; —heit, f. pa8GoPpHTOCT,- TeAHOCT , RDOтост, благост, скромност; непристраност; смерност. :

beſcheinen, v. а. објаснити, обасјати.

beſcheinig-en, бејфешеп, у. 2. доказати, сведочити, посведочити, писмено потврдити ; намиру дати; —ипд, +. сведоџба, писмена потврда, назгира. :

Beſcheinung, f. o6acjawe.

beſcheißen, v. a. посрати, опоганити; ће. преварити, насадити.

БејфеЦеп, 7. а. прапорде наместити.

Бејфел еп, у. а. обдарити , даровати, подарити, надарити; — ет, m. обдареник; ing, 1. дар, даровање.

beſcheren, V. a, острићи , ошишати, обријати.

бејајеугеп, у. а. дати, уделити, поклонити, даPOBATH; — ung, +. удељење, дар, поклон.

beſhi>-en, y. а. послати; приготовити, зготовити, приредити, уредити; разредити; das Vieh —, старати се за марву; оте (зе —, прилрављати руде; —пиид, +. слање , пошиљање; ред, уређење, приправљање.

beſchienen , у“. а. оковати, окивати коло, набијати шину на точак.

беј ере, у. а. пудати, бити; еш (Зетеђу, einen Оашијо) — , пробати пушку, оклоп; — шта, +. пудање, бијење.

беј узет, у. а. бродити; еп ап — , стати крају; —ипд, f. брођење.

beſchilden, v. a, дати штит, цимер.

беј фи јеп, 1%, у. г. обрасти, зарасти рогозом. beſchimmel-n, у. п. плеснивити , уплеснивити; —t, 24ј. плеснив.

beſchimmern, у. а. обасјати, обасјавати.

бејфуитрјеп, у. а. обружити, осрамотити, опсовати, ружити, погрдити, нагрдити ; (6) —, у. т. осрамотити се, онепоштенити се; —t, adj. прекоран ; —ип, +. поруга, срамота, прекор, псовка, погрда.

beſchindeln, y. a. покрити шиндром.

beſhinden, y. a. огулити, одерати, гулити, дерати. бејфулт-ел, у. а. заштитити, штитити, бра-

при-

O

Beſchnittene

нити, закрилити; —ст, т. заштитник, бранич; —1n0, +. заштита, обрана, окриље.

beſhlafen , v. а. облежати : etwas — , зрело размислити, промислити.

Beſchlag, m. (von ЗВгеђетп), ограда, стобоpje; (eines Pferdes ), n109a, поткова; (einer Flinte), 0x0B; (Areſt, Verbot), aan”, yзапћење, забрана; — апј енораз legen, y8anTITO; (Schimmel) плесан; — етшез Kruges, поклопац.

Beſchläge , n. 0K0B, плоча, поткова ; ограда, обор.

beſchlagen, y. a. оковати, потковати, оградити; Зацђој —, отесати; (бедаНеп), опасати; еп ОШ Зепд — , ударити белегу на комад платна; оте Федег — , спустити јеapo; gut in einer Sache — је, разумети се у што; 11 9Уптеј — , ставити под секвестар; — у. n. заплеснивити , оплеснивити; ознојити се, знојити се, оросити се.

beſchlagen, adj. укован, закован, поткован, 0трађен, буђав, плеснив; вешт, искусан; er ОБоФ, закованица.

Веј аде те, f. шуста, конопац од једра.

Beſchlag-nehmung, +. обустава, забрана, узалћење; —ајфе, +. торбица ковача.

beſhleihen, у. а. довребати, ухватити, затећи, прикрасти се.

bejd)Teifen, у. а. брусити, набрусити.

бејдешидесп, У. а. ускорити, успешити: ung, +. ускоравање.

be|d){ieg=eW, Y. a. затворити, закључати ; (и ringen), окружити, опасатиј (еп ател), сврг шавати; (епотдеп), свршити, довршити, дОкончати, дочети:; (einen Beſchluß fafſen), смислити, намислити, сумати, наумити, намерити, свећати, славити, годити, доконати, закључити, одлучити; —ег, m. кључар; —еи, # кључарка; —ипд, 1. OAлука, докончање, свршетак, глављење.

Beſchluß, ш. одлука, докончање , закључак, CBPXA, CBPITCTAK ; —fühig , -4ј. способан, властан закључити што.

Beſchlußfaſſung, f. 7. Beſchließung.

beſ<hmauchen, у. a. надимити, напушити.

beſ<mauſen, у. п. ешеп —, живети мукте. beſchmieren, v. а. намазати, омазати, умрљати, упрљати, умељати,

beſhmibßen, у“. а. загадити ; опасти, оцрнити, клеветати.

Beſchmitzer, ш. клеветник, опадач. bejd)muken, у. а. убрљати, обрљати, угнусити, умазати, искаљати, упрљати, изгнусити.

beſ<hmußt, adj. прљав, каљав, каон.

be|d)nauben, beſhnaufen, beſhniffeln , beſ<nuppern, Y. а. њушити, прињушити ; цуњати.

реј флето-еп , у. а. срезати, обрезати, (y Tyрака) сунетити, подрезати , опсећи, окројити; ешеш ећраз —, узети, отети, укратити; —er, m. сунеџија ; —ипо, +. обревање ; (у Турака) сунет.

beſchneien, v. а. нападати снег.

beſhneit, adj. снежан.

beſchnellen, y. a. уловити, ухватити.

beſ<niffeln, #. beſ<nauben.

Beſchnittene, т. обрезаник, окројша.