Rečnik srpskoga i nemačkoga jezika
Betracht
Betracht , m. поглед, обзир; 1 — у погледу, гледе, гледом.
betrachten, у. а. гледати, мотрити , разгледати, размишљати, проматрати, сматрати.
Beträchtlich, adj. знаменит, голем; — 1, Т. величина, толемост.
Декгафеина, #. гледање, мотрење, размишљање, проматрање, сматрање, обзир, уважавање. Vetrag, ш. сума, свота, вредност, износак, износ, цена; —еп, Y. a. чинити, износити; 15 —, поднашати се, понашати се, владати се, равнати се; —еп, п. владање , поднашање, равнање, понашање.
бекацеп, у. а. поверити коме (налог, службу).
betrauern, y. а. ожаловати, жалити, сетовати, туговати; —8т0и Тод, 24). жаљења, достојан, јадан. :
Бекс бијеп, Бекс бијет, у. а. покапати, накапати, заканути.
Betreff, m. in —, Шо — ешег Фафе, о ствари, у погледу; (апз Упша), поводом; (ооп Феце), од стране.
befre{{en, У. а. затећи, уловити, ухватити; догодити се; тицати се, спадати.
betreffend, ady. y 0ó8npy , гледе, у погледу; === ad). дотични.
ђеке еп, у. а. терати, гонити (марву), čime Фафе —, ускорити, натерати; еш Handwert —, радити; —ст, ш. пожуритељ; ипо, #. ускоравање, наплата, радња ; (Urдеп3), крајна сила.
betreten, y. a. ступити, стати, газити ; ући; затећи, ухватити; ешеп Убед —, ударити путем; (ји begatten, vom Феј де), растити се.
betreten, adj. cuyhen, cueres ; ein —er Weg, прт, утреник , утрвеник ; —ђен, |. Berlegenheit. Betreter, m. (des Geſetzes), IpecrynnRmn. Векејшту, +. затицање, смутња ; —8јац, ш. im —, ако га затеку, ухвате, пронађу. ЗВеблеб, ш. настојање, старање: пожуривање, ускоравање, подбадање; (ешез (ђетет“ bes), промет, обртање; —још, 24). марљив, раден, прометан; —ſamfeit, f. pazeuocr, 0OPprTEHOCT; —herr, т. господар, властник од
руде.
betrieg-en, бе дел, у. а. варати, преварити, обманути; преластити; —ст, m. варалица; —etei, У. химба, прелашћивање, превара ; —eriſ<, |, betrügli<h.
betrinfen, y. a. ona; ſi< — у. г. опити се, опијати се.
betroffen, adj. cCMyReH, сметен, убезекнут ; U. Übel —, страдалац.
betröpfeln, betropfen, f. beträufeln.
бек еп, у. а. замутити; жалостити, ожалостити, ојадити; ф —, У. т. ожалостити се, сневеселити се, туговати , јадиковати; —niß, f. туга, жалост, јад, —, 44). тужан, жалостан, јадан, удвељен.
Betrug, m. Betrügerei, Е. превара, ила, варање, химба, обмана; опсена, заслепљење.
betrügen, \. betriegen.
betrüglidh, adj. npeBapaH, IIpeBap.BHB; AMdajkaBH,
— T2 —
beugen
лукав, лажљив, химбен; —feit, +. превар ност, лукавост, лажљи вост, химбеност.
betrunfen, adj. пијан; —ђен, #. пијанство, пијаност. Bet-\{hweſter, +. богомољка ; — ſtuhl , m. стол, клецало.
Зен, п. постеља, кревет, одар: лежа, ложа, леже (од звери); (еше5 Fluſſes), KoPETO.
Bettag, m. прошење, крижево.
Bett-behänge, —gehängſel, n. nepae; —beđe, 1. покривач, јорган, бељ, губер.
Bettel, m. трице, прње, тричарије : просјаTeme; —arm, ad). убог сиромах , просјак: — bruder, \. Bettelmön<; —dirne, i. npocjaKHEA ; — ei, ff. CHPOTHBA, прошња, просјачина, богорађење, просјачење; —(гаш, BettTeri, |. Венере, п. просјакиња убога; —geſindel, n. просјаци , одрпанци: —ђај, ad). просјачки; —|еше, рт. просјаци : lumpen, pl. m. прње, траље; —шаофел, n. просјакиња ; —шапи, ш. просјак, туцак, убоги жебрак, богац; —ш6иф, m. фратар прошевни.
betteln, v. n. просити, попросити , просјачи= ти, жебрати, богорадити; циганити, дрљанчити. SBette[ovbeH, п. прошевни ред, ред просећих (фратара); —јаф, ш. просјачка торба; Нађ, 1. просјачки штап; убоштво: —[013, т. поносност луда; —000, |. Зефне делиле — weib, ſt. Bettelfrau. _
betten, V. a. наместити , спремити постељу; ſi зијапицеп —, скупа спавати; ſi wohl oder übel —, добро или зло сместити се; wie man ſih bettet, ſo {läſt man, sako je ко дробио, онако и куса.
Bett-geräthe, |. Bettzeug; — дец, п. одар, креBET, лепедов; —детало, п. ј. Betizeug ; himmel, ш. небо над постељом ; —апштет, +. ложница; —Тајеп, ш. душеклук; —| јеп, п. јастук, узгдавље ; —ађе, 1. |. Bettgeſtell; —laken, |. Betttuch; —lägerig, adj. 60лестан, болан.
Bettler, \. Bettelmann ; —in, | Bettelfrau ; leben, n. просјачки живот; кубурење.
ЗВефшејех, ш. постељник; —рег, 1. поли шко; попишанац ; —јаф, ш. сламњача ; јал, ш. nepae; — ſtatt, |. Bettgeſtell ; шбф, п. поњава, плахта, чаршав; —ети, m. —züge (—zie<e), f. навлака , повлака ; —umhang, m. —vorhang, m. завеса, перде; —јранје, +. стеница, кимак; —јецд, n. HOстеља, креветне хаљине.
бебшфеп, у. а. побелити, обелити, окречити.
деђе, # куја, кучка.
Beuch-e, 2 луг сеп, у. а. лужити ; —јад, n. лужница, парионица.
Beuge, Е. завој, прегиб.
бецдееп, у. а. прегнути, склонити, наклонити, навиши, савити, превити, накренути, посагнути, преклонити, сагнути, погнути ; (Беше дел), понизити; (апел, betrüben) цвелити, жалостити, мучити; [6 —, нави= ти се, сагнути се, погнути се, прегнути се, надносити се, наткучити се, наднети се, надводити се; посагнути се, нахерде