Rečnik srpskoga i nemačkoga jezika

Beule

ти се, накривити Ce; —ſam, ſt. biegſam ; ung, +. пригибање; поклон, CAI.

Beu-le, f. гука, поганац , злић, непоменик, пришт, мицина; —П0, 24). гукав.

beunruhig-en , у“. 2. узнемирити , мутити , недати мира; – ипо, #. узнемиравање, мућење, немир.

beurtunden, Y. 2. доказати, потврдити, посведочити (писмено).

beuxlaub-en у. а. отпустити , отправити ; 19 —, у. т. опростити се, растати се; — ет, т. привремени отпуштеник ; —ипд, +. отпуст; растанак; (ешез Фофајл), привремен отпуст.

беит ђе еп, у. а. судити, расудити, пресудити, просудити; —ег, ш. судија; —ипд, f. суд, расуђивање, претрес; —ииде нај, Е. суд, расудност.

Beute, Т. пљен, пљачка, дерачина, добит, шићар, одора, робље; (За од), наћве; (те пето), трмва, кошница, улиште.

Beutel, m. KEeca, мошња, тоболац, бурса, тобочић, прићесак, торба, сито, вијача (млинарска), —јбтичу, 24ј. попут кесе, мошње; —јапииет, #. брашнара; —Гајеп, ш. сејалој —шеђе, 1. Byra.

beuteln, Vv. a. трести, дрмати, дрмусати.

Beutelrxate, f. ЗВеше ет, п. диделф.

Beutel-\<neider, m. KpazuKeca; —ſ<neiderei, f. лупештво;, —јфиит, f. crpuKe; —ſieb, n. CHT0; —t{uŸ, n. струња за, сито.

Дешетабфег , т. пљачкаш.

beuten, V. 2. пљенити, робити, пљачкати.

Beuten-honig, m. дивји мед; —315, т. медовина, (од дивјих пчела).

Деџ ет, т. рукавичар; —1ш, +. рукавичарка.

Феиет, ш. надзорник дивљих пчела.

Ђербеги, ч. а. населити, настанити; —, adj. насеон; —ипо, . становници, житељи, пук, народ, људство, становништво, житељство.

бероштаф еп, у. а. опуновластити, опуномоћити ; овластити , повластити ; —6у, m. пуновластитељ; —е, ш. пуновластник, пупомоћник ; поклисар, посланик; —цид, + опуновлашћење, опуномоћење ; овлашћење, ловлашћење ; —пп199“, опуновластни , опуномоћни. Ђерот, 2ду. пре, пређе, пред што.

bevormunden , V, а. тутора дати; 7. п. бити коме тутор.

berorre<t-en, —igen, у. а. претпостављати, давати веће право; —(дипдебутеј, т. привилегија, повластица, правица.

bevorſtehen, у. п. (обиеден), дужан бити; (ег“ morten), изгледати, чекати, приближивати се, претстојати; —6, 24ј. будући , претстојећи. берог ђешеп, у. а, преварити , занети, излукавити , закинути , обманути, омести; ung, +. варање, превара, завид , обмана; штета, квар, шкода.

берот ит, y. a. претећи, претицати.

bevorzugen, Y. 2. одликовати), претпоставити.

E у. а. чувати, стражити, бдити.

bewachſen, y. n. обрасти, зарасти.

Bewachung, f. 1y80e, стражарење, стража.

— 78

— bewerfen

bewaffn-en, Y. а. наоружати, оружати;, —шту, +. оружање.

bewahre, interj. недај боже, сачувај боже, ни по што, никако.

bewahren, vy. а. чувати, сачувати, обранити, бранити, хранити, сахранити, оставити, гледати.

bewähren, у. 2. обистинити, доказати, потврдити; 15 —, у. т. обистинити се, потврAUTH се.

ЗВешађгех, ш. чувар, стражар.

bewahrheiten, |. bewähren {id}.

bewährt, adj. доказан, истинит, поуздан, окушан, прокушан.

Bewahrung, +. чување.

беалђбец, 24). вешт, искусан, вичан.

bewandt, adj. bei ſo bewandten Umſtänden, Kaz је TaK0; —niß, #. околност, стање.

bewäſſer-1n, Y. a. наквасити, Оквасити, TOIIHти, натопити, мочити, залити, наводнити; — ung, +. заливање, наводњење; —џцпдвал“ Наг, +. наводионица.

бешедеп, у. а. ганути, макнути , маћи, кренути, покренути; пољуљивати, гибати, мицати; подбости, потакнути, склонити, так= нути, дирнути (у срце), #ф —, у. т. маке нути се, намерити се, врцати се, кретати се итд.) fih zum Mitleid — laſſen, смиAOBATH Ce; —grund, ш. повод, узрок; 1, 24). покретан, жив, окретан; —ПфЕен, f. живост, окретност; 55. несталност, ветреност; ипо, . кретање, врцање, скла– њање, мицање, гибање; (бег Leidenſchaften), узбуђење, колебање страсти, душевни немир; (2пистеб), нагон; (Хију), узрујаност, покрет, буна.

bewehren, y. a. оружати, наоружати.

beweiben, у. а. женити, оженити.

beweiuen, v. a. оплакати, оплакивати, жалити, HapHmaTH ; —L12)iitbiq, 20ј. тужан , јадан, плачан, невољан.

Вешеја, т. доказ, довод; — (in Zuſammenf.) доказни; —атЕег, m. —{lide, n. pl. AOBOли, докази, сведочанства ; —босштене, п. доказница.

beweiſen, y. a. доказати, показати , посведочити, потврдити.

ешета бу-ех, ш. доказивалад ; —ung, f. 40каз, доказивање.

Beweis8-grund , m. доказ , разлог, узрок; пине, п. средство доказно, доказ, довод; —јфиН, +. доказ, —б ит, п. докаство.

Beweiſung, f. |. Beweis.

beweißen, y. a. обелити, окречити.

bewenden , y. a. es dabei — laſſen, задовољити се, оставити; е8 још бабе је — haben, нека, остане тако, при том.

ешетб, т. тражење, посао, забава; |0а8 ђаје bu hier für ein —? wmr0 тражиш овде [ф einen — шафеп, тражити изговор ; —en, {id), Y. r. (um енраз), тражити, искати, молити, ићи за 10x ; (um ein Frauenzimmer), просити девојку; —ег, ш. просилац, TPAжилац о; —ипд, f. тражење, искање, питање; просидба.

берегреп, у. а. бацати, хитати (на што); сте