Rečnik srpskoga i nemačkoga jezika
bewerftſtelligen
Wand mit Kalk —, пожбукати зид: mit
Lehm —, облепити блатом; —пипд, Е. жбу-
кање, лепљење; бацање, хитање. bewerkftellig-en, y. а. испунити, вршити, оба-
вити, учинити, уделотворити; —инд, +. ис-
пуњење, извршење, уделотворење. bewerfthätigen, Y. a. делом доказати. bewerthen, у. a. проценити.
bewetteifern, fi, v. x. #. wetteifern.
bemid)|en, |. wi<ſen.
bewideln, у. 2. омотати, замотати, овити, 38BUTY. Бед дел, у. а. допустити, одобрити, дозволити, приволити, дати; —ипд, #. допуштење, дозвољење, привољење, одобрење, ис-
ава. |
bewillfomm-en , y. 2. дочекати , поздравити ; —пипо, +. дочек, поздрав.
bewimmern, vy. а. јаукати , плакати , нарицати (за, ким).
bewinden, v. а. омотати, овити, завити, замотати. bewirten, Vv. a. YIHHHTE, израдити, лричинити.
bewirth-en, у. а. гостити, ITOTACTHTH , FTOCTHTB; —et, adj. гостован; —јфареп, у. а. управљати добром; —џно, +. част , гозба,
аконија.
Зеро ђибасен, #. обитаљивост.
bewohn-en, v. а. становати, пребивати, обитавати; — (Cr, Il. мештанин, становник; ес, #. мештанка; —ип, +. обитавање, становање, пребивање.
Ђер еп, у. а. облачити, наоблачити ; (ретbunfe{n), moraMHHTH , помрачити; —, ad). облачан, таман, мрачан.
Ведштђег-ет, т. дивша, обожатељ; —1. у. a. чудити се, дивити се; —п910110, 24). диван; —ипд, #. чудо, чуђење, дивљење, удивљење. bewußt, adj. sBan, познат; 15) einer Sache јез, знати што; јештек те — јешт, бити ван себе; —108, adj. ван себе, несвестан; — loſigkeit, f. nesnan, Bauceónocr; —ſein, n. свест, савест.
bezahl-en, у. а. платити, исплатити, наплатити, намирити“, измирити ; 1ф — Тајјеп, наплатити се; —ег, ш. платац ; —ипд, Е плаћа, плаћање, намирење.
bezähmbar, adj. yxporns; —feit, % укротивост.
безађиееи, у. а. (Зђеке), упитомити, припитомити, кротити, укротити; die Yeidenſchafјеп —, зауздати, обуздати;, —су, ш. укротник, укротитељ.
Безађиел, у. а. зубити, назубити.
Безацбегп, у. а. очарати, затравити, урећи, опчинити; —10, 24). бајан; —ип, %. очарање, затрављење, уроци, опчињавање.
bezäumen, |. dame.
bezäunen, ſt. umzäunen.
bezechen, у. а. опити.
bezeht, за). пијан.
бејефисеп , у. 2. забележити, знаменовати, назначити , бележити , описати ; —ung, f. назначење, белег, знамење, знак; описање, опис.
bezeig-en, у. а. показати, указати, посведо-
74 —
|
bibliſ<
чити, доказати; |id) —, Y. т. понашати се,
поступати, показати се; —еп, п. понаша
ње, поступање; —шпа, +. показивање. bezeihen, 4. beſ<uldigen.
bezeug-en, Y. 2. посведочити, засведочити, Z0казати, потврдити; —шпа, +. посведочење, сведочанство, сведоџба, доказ.
bezichtigen, |. Беј фи дел.
beziehli<, ad). односан.
bezieh-en , v. a. (ein Зен, О е со), покрити, превући; (пиле —, вући, имати дохотке; еше голе ти оце — , навући, напети струне; ein Haus —, yceznrE ce; Waaren von einem Orie — , куповати ; 20бавити, набавити; оте Улејеп —, полазити сајме; шп беду —, завојштити, заратити; id) —, у. т. апр ебћоаз —, тицати се, про“ тезати се, односити се, позивати се: end, ad}. односан; —шпа, È. усељавање, одношење, однос, позивање, поглед, обзир; —уипуабедију , т. односни појам; weiſe, adv. дотично, односно; по потреби.
bezielen, у“. а, смерати, циљати (на што).
без јеси, у. а. изразити, назначити што бројем. bezinnen, |. verzinnen.
Bezirk, m. K0TAP, N01XYNAHHjA, срез, околиш, круг, округ, окружје.
bezirken, f. begränzen.
Веб, ад). окружни, котарски, околишни, срески; —шјав, ш. котаранин.
Bezoar, m. безоар (камен и јарац).
Везоделег (ешез УЗефје! а), ш. тезовник.
bezühtigen, f. beſchuldigen.
bezudern, YV. a. TOCYTH, осладити шећером.
SBeaug, m. noraea, 008Hp; (Saiten), zune; (Ubevuq), превлака, навлака; — eines EinfommenS, Aausae, noresawe ; (Einfommen), AoOxXOAaR; — einer Waare, набава, узимање робе (путем промета).
bezügli<h, ad). односни, дотични; — аду. ради, у обзиру.
Bezug8-, (in Zuſammen.) OAROCHH, дотични; поје, 2. набавница.
bezivaden, у. а. штипати, уштинути.
bezweden, у. а. ударити чавлиће; 2. хтети, канити, намислити, намеравати.
рбезтоееШш, у. a. двојити, сумњати, посумњати, двоумити.
bezwing-bax, \. bezwinglih ; —en, y. a. caBzaдати, предобити, надвладати, надјачати, обладати , покорити; —сту, ш. победитељ ; — li, 2ај. победив, освојив; —иид, È. победа, побеђење, савладање.
Bianco , n. etwas ш — [Тајјеп, оставити што на белу.
Bibel , 6. свето писмо, библија; —јен, 24). вешт писму светом, јак у библији; —01119, аду. по, према писму светом ; —10605, n. свето писмо с тумачењем.
Biber, m. aabap, 6obap; —geil, n. дабровина. (2ex); —hut, m. memup 04 дабра.
Bibliothek, f. (n6anorexa , KRhEÆXHHIA ; —dY, п. библиотекар, чувар књижњице , књиже ничар.
6:01, 2дј. библијски, библички , по светом писму.