Rečnik srpskoga i nemačkoga jezika

Brauweſen

сватовска ; —01д, т. венчани прстен; јбаБ, m. мираз, прћија ; —јфеет, m. дувак, вео, ваћел, превес; —јапо, ш. младовање; —!шетбек, т. просац, просиоц , упросник, проводаџија.

Brauweſen, m. пиварство, пивоварство.

brav, adj. 106aP, поштен, ваљан, вредан, хра-

_ бар, врстан, храбрен; —ђец, +. врсноћа; —, inter). аферим.

bre<bar, adj. крт, слаб, ломак; —1е4, 1. крTOCT, JOMROCT.

Bree, +. трлица. полуга.

Brech-eiſen , u. —апде, #. пралица, ћускија,

bre<hen, y. а. разбити, пребити, скрхати, кршити, крхати, скршити, поломити, уломити, сломити, ломити, разломити, одломити; бјафе —, трлити, трти лан; (бес ери), прекршити, преступити ; das ФЕШјфетеп —, пресећи мучање; баз 980 —, порећи; die Вађи —, пртити, пробити пут; Зштеп —, убрати цвет: Papier —, савити лист; den Stab über einen —, ocyaurn; gebrochene Stimme, razac c1a6; die Ehe —, оскврнити брак; — , YV. N. пребити се, сломити се, преломити се; скршити се: (ис фбуефен), продерати, протући ce; mit einem —, cBaAUTE ce ; (die Augen eines Sterbenden), мутити се; бег Zag brit hervor, свиће, сва њива; der Wein brit, pasónja се, мути се вино; 18 —, 7. т. бљувати, побљували се; разбити се, променити се, мењати се; одбити се.

Brech-fieber, n. трозница с бљувањем: — ђаш= mmer, т. велики маљ; —тефег, ш. браварско длето; —пинеј, —ршрег, п. лек за, бљување; —пив, f. отровни орах; —ршт, ш. (der Ега ђел), одбојна точка , тачка; —ung, +. одбијање, преламање.

Brei, m. kama.

breiig, 24). кашаст.

breit , adj. широк, простран; 16 — maden, ширити се, разбашити се, епеп — јфјадел, преварити, обманути; —беи, п. — ах, f. брадва; —brüſtig, adj. прсат.

Breite, 4. ширина, простор.

breiten, y. а. ширити, стерати.

breitſ<hulterig, adj. mzebar.

Bremſe, f. 0621, штрк, штркаљ.

bremſen, y. a. уврнути коња; зауставити.

brennbar, adj. упаљив; сух; —е У. упаљивоевт.

Вуеппеђел, п. рудило; жиг.

brenn-en, У. а. жећи, палити, прљити, пећи, пржити, горети ; Фааге — , рудити ; mit а ђепђеш (еп —, прожећи, прижећи ; ће. гристи; — у.п. пламтити, жарити, горети; es Drennt! neue, mee! —enb, adj. ватрен; —еу, т. жижак; —бтђе, 6. ј. Lorf; —glas, n. биљур; —ђанз, п. ракиџиница, пецара; —ђеф , 24]. врео; —ђођ, п. огрев, дрва; —Го беџ, ш. котао; —пејје, #. коприва ; рипе, т. огњиште: —јој, ш. гориво.

brennzeln, v. п. ударати на паљевину.

Breſche, #Т. пролом, мазгала.

Bret, n, даска, лупатак; треница ; —феп, п. дашчица; —егђине, #. дашчара; —еги, adj. дашчан ; —естрет, п. даске, —6де1де, 1. ма

— 81

Brodkorb

ле гуслице (у Nemrapa 04 Izeca); —mühle, |. Schneidemühle; —ſäge, f. 11a, TecTepa; ſpiel, n. KOI[ke, KOILKABE; — ſtein, M. коцка.

Breve, n. брева (лист папин).

Оуертеу, п. бревијар, требник.

Вгезе, +. перетац, перец, переца.

Ошер, ш. лист, писмо, књига, посланица ; (диј ут), допис; —фец, п. листић, писамце, књижица; —бобе, т. књигоноша; —06%, 24ј. писмен; —рото, n. поштарина; —рој, f. nomra: —|ammlung, Е писмобер: —јфајг ten, р1. писма, хартије; —{ted)ev, m. листобод; —(еПеу, ш. писар, лисац; писмар, пиCMOBHHR:; —laDatf , m. духан у калупу; — taſche, #. листница, буђелар; —шадег, m. листоноша, књигоноша, писмоноша; —иштја јад, ш. завој, завитак ; --Wed)|el, m. AOписивање. Brigad-e, Е бригада, —1ег, 11. бригадер, бритадар, бригадник.

ЗВудалеше, +. бригантин.

Brillant, Brilliant, ш. брилијант, алем.

Brillen, f. pl. очали, наочали, очари, наочари, наочник, наочници.

brilſiren, у. п. сјати, сјати се.

bringen, у. 2. донети, доносити, нанети, принети; довести; (hervorbringen), производити, рађати; (оегиујафен), проузрочити, чинити; ера ацј ешеп —, окривити, обедити, изнети на кога; ешен ои ебраз —, навести, наговорити кога; ешеп пи. ебраз—, лишити; einen Fle> aus ermnem Феђе — , извадити; es те —, далеко дотерати; über das Herz —, одлучити се, одважити се, наканити; in Erfahrung — , дознати, сазнати ; Убааren an Manu — , протурити ; eine Tochter an Maun —, удати; ебраз vor fi<h —, стећи, добалити, набавити, прибавити; ап реп Tag — , изнети на видело; zu Papier —, написати; (его unter die Уешће —, раздати новце; 1ф ипз Leben —, убити се, скапати; einen zum Зогт —, расрдити, ражљутити; au Обе —, начинити, налравити, зи EnDe — , довршити, докончати, докрајчити.

Bringer, ш. доносац.

Brocat, шп. брокат, златотканица.

brödelig, adj. мек, трошан.

brödeln, у. а. мрвити, трошити, крунити, дробити, крушити.

Brocen , m. Brote, +. мрва, дробљен, дроб= љење, крушац; залогај, комадић.

broden, v. a. дробити, надробити, мрвити.

brödli<, adj. трошан.

Brod (Brot, Brodt), п. крух, крушадц, хлеб, хлебад; —бафег, ш. пекар, хлебар ; —бан, #. пекарница; —баши, m. крушно дрво; —Бгет, ш. попара у —буен, п. наћвице, —0е6, m. хабикрух, беспосличар.

Broden, Brodem, m. napa; —evrwerb, m. nary ÆKHB.BCA; —freſſcr, m. xae0omaAep; —Tamntet, +. хлебница.

Brod-korb, ш. крошња; — тбфеп, п. саћура, саћурица: —КСБише, +. средина; —108, ад). без круха, хлеба, без службе; —е Фиш, тладан занат; —пе о, т. ненавист, завист у занату; —ге1ф, 24). хлебан; —er Ort,

6