Ritam

ROY ORBISON *MISTERY GIRL ->-s (Virgin - Jugoton) Opšte prihvaćeni kodeks naiaže da se od onih koji više nisu sa nama oprostimo s pijetetom. U slučaju Roya Ofbisona čovek se jedino može uplašiti da makoliko birao reči nikako neće moći dostojno obaviti takav zadatak. Zato tako nešto nećemo ni pokušavati, ali ono od čega se još u takvoj situaoiji čovek ne može oteti jeste činjenica - da ma kako očekivano ili neočekivano stigla, i mada znali da je to neumitni kraj puta za sve nas jedina izvesna stvar u ovom tako neizvesnom svetu, po ko zna koji put moramo se upitati zašto tako brzo, zašto baš sada...? Ironijom kakvu samo život može da režira tako je prekinut drugi zenit u tridesetpetogodišnjoj karijeri ovog velikog pevača i kompozitora, Sada krajem osamdesetih, slično kao u doba njegovog prvog velikog uzleta pre skoro tri decenije, kađa top listama dominlra lagani, slatkasti, mediokritetski pop, Orbisonove osećanje, tužne, ali snažne i upebatljive pesme su pravo otkrovenje i osveženje .

Na svetskoj pop sceni bilo je i biće još velikih usamljenika, odbačenih Ijubavnika ili rođenih gubitnika, ali ono po čemu će ova misteriozna figura večno biti upamćena jeste njegov anđeoski glas i interpretacija prepuna emocija, topla i nežna i krhka i snažna, all nikada banalno sentimentalna Na ploči Mistrely Girl uz hitove kakvi su - You Got i She s A Mistery To Me, nalaze se najmanje još tri kompozicije neverovatne kao i većina iz njegovog iegata. Melodramska uzburkanost emocija, aranžmanska sofisticiranost i Royov glas koji mu je odavno bio jedino oružje učinili su da A Love So Beautiful, Windsurfer i sigurno ponajbolja, The Comedians, stoji rame uz rame sa svim onim predivnim stvarima zabeleženim na dvostrukom albumu In Dreams. Par excelence primer da delikatnost i lepota imaju najsnažnije dejstvo. I na k raju ovo je dokaz da je Roy Orbison dostojanstveno podnosio svoje starenje i ulogu, Sto u rock n rollu i nije tako best slučaj.

Momčilo Rajin

GUNS N’ ROSES APETITE FOR DESTRUCTION (Geffenßecords/Jugoton) U ovom trenutku najmanje šest miliona mladanih „head bangersa„ poletno trese glavama, maše kosama, i lupa nogama uz „Apetite for Destruction,. Kao novi šamani ove, po prohtevima, visokoenergične i masovnim stadionskim ritualima sklone balavurdije, Guns N’ Roses predstavljaju jedan od netipično svetlih odlivaka uglavnom besprizorno mutne HM baruštine. Eiern, pokupivši ono najbolje od hard rock protuva sedamdesetih, Guns N’Roses uspevaju da barem delimično nađrastu sva surovija ograničenja svog

podžanra. tîpravo zahvaljujući toj melodičnosti i nadasve spontanoj instrumentalnoj plemenitosti, i imageu lišenom bilo kakve mistifikacije, osim onog klasičnog i zarazno prijemčivog iika pohotljivih easy ridersa, Guns N’ Roses su prihvatljivi za sve kojima teži zvuk ne izaziva purgativne simptome. Daleko suroviji, a samim tim i übedljiviji od komercijalnih nakaza tipa Deff Lepard, Bon Jovi, ili (bljah!) Europe, realističniji i iskreniji od napuderisano pervertiranih katarakcija poput Motley Crue, prijemčivi i van specijalizovanih fan geta Mettalice ill Antraxa, Guns N' Roses sa svojim .Apetite for Destruction,, predstavjaju ništa više do banalni heavy-hard hibrid, čija je jedina funkcija da dostojno zameni kilave gigante poput Deep Puple.

Nedeljko Drobac

NINA SIMONEBALTIMORE (CBS - Suzy) Nina Simone pripada galeriji velikih individualaca koji već dekadama tvore čarobni svet orne popularne muzike. Već poslovična kritičarska nemarnost i sklonost ka otvaranju i zatvaranju raznoraznih fioka Ninu Simone su najčešće podvodili pod odrednicu ~soul„ darujući je komplimentima, kao što je „prvosveštenica soula,,, iako činjenice ukazuju da to nije sasvim tačno. Po svom primarnom određenju čistokrvni eklektik, ona svojim interpretacijama objedinjuje elements bukvalno svih žanrova erne muzike, jazza, bluesa, soula, gospela, Afro-popa, istovremeno rušeći formalne granice izmedu njih. Sve to je natkriljeno dubokom religioznošću, baptizmom, usadenom u danima detinjstva obeleženog besperspektivnim siromaštvom Depresije ranih tridesetih. Zahvaljujući statusu deteta-genija, njen razvoj, a naročito školovanje nisu pratili uobičajene staze većine ernih izbođača. Nina, naime, ima klasično akademsko obrazovanje, stečeno na famoznoj Julliard muzičkoj akademiji i Curtis institutu u Filadelfiji (završila je klavir i teoriju). Ova činjenica donekle objašnjava njen elitistički satus, uglavnom kod intelektualne publike kojoj se „etnička čistoća,, jednog Jamesa Browna ili Otisa Reddinga čini previše prljavom. Počevši svoj javni život kao „koktel.-pijanista u hotelima i noćnim klubovima Istobne obale (mahom Atlantic City-ja), svoje prvo suočenje sa sveameričkim uspehom doživela je posredstvom Gershwinove „I Loves You Porgy„ (u trans kripeiji Billie

49