Ritam

iI ki JKK M IH lill Sapp"'' "™" P LIKE A PRAYER /Sire-Jugoton/

U trenutku kada je naša mila prestonica bukvalno tapetirana oglasima za još jednu vragoliju dekadentnog zapada, proizvod „Diet-PEPSI„, pojava petog albuma gospode Madonne Louise Ciccone /Madona, da skratimo/ prekida dugotrajnu reduKcionu dijetu kojoj je prosečni domaći štovalac tzv. ženskog načina mišljenja unutar star - sistema pop muzike bio nedobrovoljno izložen. Neki su, sasvim odgovorno, skloni tvrdnji da je u okviru pomenute kategorije mišljenje sasvim hipotetična tj. umišljena kategorija, potkrepljenoj krucijalnim dokazima, pločama Samanthe Fox, Kylie Minogue ill Subrine. Tim zamarajućim rock ortodoksima, kojima njihovi veveričji mozgovi maksimalno omogućuju razmišljanja o tome kako su Sam Brown ill Robin Beck gospođe a Sabrina prostitutka, mogu samo da poručim: ruke dalje od Madonne! Jer, „Like A Prayer, je ploča koja će izazvati bandwagon-jumping, perestrojku kritičara i ostalih koji su do juče vrištali da je „njena muzika sasvim bliska organizvanoj prostitucij., i da ih „Madonnine pesme podsećaju na gledanje porno-filmova,,, zaslepljenih „This Corrosion, hipokrizijom. Oni koji su još pre četiri godine shvatiiii šta znače njene reči „Only when 1 dance, I can feel free,, i u njima prepoznali jedan od uitimativnih iskaza ove decenije, „Like A Prayer, će biti samo dokaz više potpune samosvesti i razumevanja proste, a mnogima tako neshvatljive igre zvane trajanje. „Like A Prayer, potvrduje davno otkrivenu i davno zaboravljenu istinu da je tajna trajanja u svetu Teenybopa nužno povezana sa praćenjem odrastanja publike kojoj se Teenybopper obraća. U tom svetlu ova ploča je završni deo trilogije započete sa .Like A Virgin,, himnom četrnestogodišnjkinja razapetih izmedu frivolnosti i novog konzervativizma /nije li to bio .Will You Love Me Tommorow, za osamdesete?/, nastavljene sa .True Blue, /odnosno singlom „Papa Don t Preach,, himnom sedamnaestogodišnjakinja sa problemom

zvanim beba u stomaku/; ona je potencijalni .What's Going On. razočaranih dvadesetdvogodišnjakinja umornih od avantura, možda i sa porušenim brakom iza sebe i, u svakom slučaju, pokajnički željnih mira I zaštite, u krilu koga drugog do boga i porodice. Naslovna pesma je vrhunac te ideje, briljantna petominutna eksplozija žudnje za sigurnošću doma /„I hear you call my name, and It feels like HOME./ i božjom paskom /„When you call my name, ft’s like a little PRAYER./ u kojoj nalazim nešto što je bêla pop muzika davno izgubila-iskonsko uzbudenje najprostijih, elementarnih ljudskih emocija. Naravno, za to je odgovoran gospel hor koji, poput crnih anđela motri nad kompozicijom, vodeći je u zastrašujući finale koji diže kosu na glavi /uzgred, da li ste čuli za veliki pop-gospel sastav Staple Singers?/. „Express Yourself, je danak današnjim tinejdžerkama / sa refrenom .Don't go for second best, baby./,, Ne traži ’leba preko pogače, dušo,,// i naslednik nekadašnjih ~sekundarnih„singlova kao što su .Holiday, ill „Lucky Star,,. Trunka sasvim nepotrebne ezoferije je „Love Song,,, duet sa Princeom, koji deluje kao pozajmijen sa „Around A World In A Day„fina pesmica, inače, sa puno francuskih reči, ali čemu? „Till Death Do Us Apart, je genijalni hommage devojačkim sastavima s početka šezdesetih - uz arheološke intervencije mogle bi je otpevati i The Shirelles, a refren, sa off -narotorom je posvetica The ShangriLas, verovatno nesvesna. No, ispod površine ove pesmice potpuno neverovatnog broja 8.P.M.-ova /Beats Per Minute, broj udaraca vodećeg ritma/koji bi od vas u nekoj diskoteci verovatno napravio električnog zeca, krije se autobiografska priča o onome što obično predhodi brakorazvodnoj parnici, okrutna i dirljiva, što je u kontrastu sa melodijom čini potpuno perverznom, Drugu stranu otvara „Cherish. - sestra bliznakinja pomenute „Express Yourself,,, za kojom sledi vrhunac N 0.2 ove ploče - „Dear Jessie,,, klasična dečja uspavanka predivnog spectorovskog sazvučja /violine, zvončići, trubice i sve ostalo/, kao preslikana sa njegovog „The Christmass Album, -a. Značajnije, „Dear Jessie.je direktan nastavak I posledica terne opisane u „Papa Don’t Preach,,, još jedan dokaz iznesenih teza o Madonninoj osvešćenosti kada je svet Teenybopa i premošćavanje vremena u pitanju. „Keep It Together, je zapaljivi komadić plesne disco- egzotike koji je u potpunosti posvećen Madonninoj porodici, njenom utočištu posle rušenja bračnih snova; „Braća i sèstre, oni drže ključ tvog srca i tvoje duše; ne zaboravi da je tvoja porodica zlato,, .Ostatak ploče čine balade, večna stigma naše junakinje, ali svakako u duhu pokajanja i smirenja kao središta njenog novog preporoda. Zatvarač je „Act Of Contrition,, /„Čin kajanja „, nimalo slučajno/-zvučna igračka sa horom iz „Like A Prayer, puštenim unazad i trenutak patetične pobede katoličke dogme - konačno isterivanje đavola koje Madonnu vraća u svet praznoverja, dodirnut u „Like A Virgin., ovog puta potpuno uskraćen za flert- komponentu Ploča „Like A Prayer, je tačka posle koje je svaki pogled unazad izlišan, definitivna pristupnica 31-godišnje razočarane žene svetu odraslih. Za njom je brak sa Sean Penn-om, i sa njim je napušten i bezbrižni svet stvoren fatamorganom inficirajućeg hedonizma i elaboriraneerijom fundamentalnih singlova dekade - od .Like A Virgin, i „Into the Groove,,, do „Who’s That Girl, i „La Isla Bonita,,. Paradoksalno, to je ploča koja pokazuje da Madonna i Nick Cave flisu tako daleko jedno od drugog - ova ploöa je po mnogo čemu bliski rodak „Your Funeral...My Trial, /već vidim užas na vašim licima/ ali je to tema za esej i dublje razmišljanje. U svakom slučaju, čini se da je Morrissey bio duboko u pravu - neke devojke su, jednostavno, veće od drugih i tu ni Sonic Youth ne mogu ništa.

Gordan Paunović

51