Ritam

spiraciju potražila u takozvanoj „gruboj školi.; Još Je teže, i gcïtovo nemoguće, apostroflrati neki eventualan pojedinačni opus koji bi bar delimično oslonac imao u ovom, imanentno muškom maniru. Greftonova, međutim, ne samo da poseže u .hard-boiled, nasleđe, već

njegove miteme, zakone i tehnološke principe inventivno prilagođava priči u kojoj Je „grubi. detektiv (takođe) žena, promovišući jedinstveni krimiliterarni senzibilitet koji sve one - pretpostavljive - hendikepe lucidno pretvara u preimućstva. Zbog toga njen detektiv i deiuje

kao pravi ženski, a istovremeno ~grubi„, detektiv, a ne kao - do čega se od takvog postulata može doći - „hamerovska, parodija. Inače, da se radi o, u najmanju ruku, nekonvencionalnoj autorskoj ličnosti, sugeriše i duhovita ideja Greftonove da naslovima svojih

romana pokrije (po redu) čitavu abecedu (u edukativne svrhe?): njen prvi objavljeni krimić ima naslov ,A IS FOR AL181,,, a drugi „B IS FOR BURGLAR,,.

Dragan Petrovid

BARON MINHAU2EN Đorđe Lobačov (Dečje Novina) Najveće iznenađenje ovog meseca stiže iz pera Đorđa Lobačeva , jednog od očeva jugoslovenskog stripa (rođen 1909, objavljuje od 1935). Inače čuven po uspešnim interpretacijama književnih delà, od kojih se naročito ističu stripovi rađeni po motivima iz narodnih priča i pesama, Lobačev se ovaj put odlučio da obnovi rad na .Baronu Minhauzenu,, čija se prva verzija pojavila u .Politic!. pre ravno četrdeset devet godina. Već nakon površnog prelistavanja, jasno je da Lobačev nije izgubio ništa od svoje nenametljive virtuoznosti - crtež

je elegantan i sažet, odlično kolorisan, i jedina (formalna) zamerka ovom delu glasila bi da je , u novoj verziji, „Baron Winhauezen. manje strip nego ranije; drugim rečima, radi se o svojevrsnoj mešavini stripa I slkovnice, upotpunjenoj tekstom odvojenim od slike. To, međutim, nikoga ne bi trebalo da spreči da uživa u

doživljajuima šarmantnog Karla Fridriha Jeronimusa fon Minhauzena, kako inače glasi puno ime glavnog junaka. Ukoliko je ovaj album samo uvod u seriju (starih ili novih) radova istog autora, spreman sam da povučem sve što sam u prvoj recenziji rekao o uređivačkoj politic! „Dečjih novina,.

Dejan Anastasijević

DRUUNAMORBUS GRAVIS 1 &2 Paolo Eieuteri Serpieri (Dečje Novine) U vremenu u kome smo već izgubili nadu da će išta iz najnovije svetske produkcije stići do domaćih čitalada, „Dečje Novine, su u iznenađujuće kratkom roku izdale oba nastavka DRUUNE, svega par godina starog svetskog hita, i time potvrdiie ne samo svoju zavidnu agilnost, već i poslovičnu haotičnost svog izdavačkog plana. Zašto? Zbog toga što DRUUNA spada upravo u onu vrstu hitova kakvi su nam u ovom trenutku najmanje potrebni. Glavna junakinja ovog strips, se kreće u apokaliptičnom svetu punom sadistički nastrojenih robota-sveštenika, mutanata i ljudi zahvaćenih tajanstvenom bolešću koja ih pretvara u čudovišta nalik na ona iz Karpenterovog „Stvora,,. Druunina osnovna želja je da zaštiti svog obolelog ijubavnika Šastara, a jedini rezultat njenih napora je da biva sllovana (zašto uvek otpozadi?) od bukvalno svakog stvorenja koga sretne. Neubedljivi obrati na kraju prvog i drugog aibuma ne donose nikakvo rezrešenje, čak ni uz pomoć dvostruke varijante ,deusa ex machine,, (jednog poludelog kompjutera koji je stekao svest i jednog poludelog naučnika koji se pretvorio u kompjuter). DRUUNA predstavlja jedan od poslednjih, umirućih izdanaka trenda ,seks i nasilje,, koji je do pre nekog vremena harao evropskim stripom. Taj trend je, kao takav, odumro, ne zbog toga što su seks i nasilje izašli iz mode, već zbog toga što su se pomenute dve kategorije pokazale nedovoljne da se isključivo na osnovu njih

napravi dobra priča. U tom smislu, DRUUNA može da posluži kao paradigma: zadnjica glavne junakinje, ma kako sočna i primamljiva bila, nije u stanju da pokrije pripovedačke i crtačke nedostatke Paola Serpierija, koji uprkos nesumnjivom trudu uloženom u ovaj pothval ostaje drugorazredan autor. Ukoliko su seks i nasilje jedino što danas može da se proda domaćem čitaoou (a lično ne verujem da je tako), na raspolaganju je još uvek bilo dovoljno delà u kojima toga ne nedostaje (setite se Korbena i Buržona), a koja ipak poseduju ono što Serpieriju upadljivo fall - ortačku virtuoznost i, pre svega, dobru priču. (**)

Dejan Anastasijevid

LOTOSOV CVET Žorž Pišar (SeksStrip br.4) Ukoliko vam se čini da je vaš odani recenzent opsednut seksom, za to su krivi naši lzdavači, čija pornografska i polupornografska izdanja zaista čine najveći deo prošlomesedne produkcije. Na stranu to što sam sebi podinjem da ličim na onog tipa iz vica kome psihijatar stalno crta bezobrazne slike . Ma, ko je tu lud? Posle tri ■ manje-više nezanimljiva broja „Sek Strip„ je najzad podeo da ispunjava obećanja dato prilikom pokretanja ove revije - da de se u njoj pojavljivati najpoznafija imena svetskog erotskog stripa: Pod „erotikom,, se i ovaj put podrazumeva pornografija, all je Žorž Pišar (Georges Pichard) zaista jedan od najcenjenijih evetskih aulora, premda u konkretnom sludaju nije predstavljen u svom najbol-

63