Ritam

ENYA LEPOTA VODENIH ZNAKOVA

Kada neko stigne u gorqji deo top lista svojim prvim singlom i albumom normalno je da se odmah pomisli na dobro tempiranu reklamnu кашрацји ili sreću. Kada neko kao Enya provede deset meseci u studiju kako bi realizovala svoj debi album onda je to pre pitaqje žestokog rada. Pogotovo ako se tome pridoda i činjenica da je ovo 26.-godišnja Irkiqja već deset godina u muzičkom biznisu. U цјепот slutrud se isplatio, no izlazak pred Jake reflektore koje populamost nameće poprilično je zbunjiye. Pitapje je da li joj i prija!?

Uprkos svojim krupnim braon ojhma i običaju da za vreme foto seansi i snimanja spotova šeta po mom u 'dugačkim haljinama, Enya uspeh svog albuma Watermark i singla Orinoco Flow radije tumači rezultatom predanog rada no božanskom inspiracijom. „Sedela sam u studiju za klavijaturama i neprekidno radila” priča ova 26.-godišnja Irkinja opisujući deset meseci stvaranja materijala za album Watermark u studiju smeštenom u podrumu kuće njenog menadžera u Dablinu. „Imala sam uradenih šest komada, a onda iznenada ništa se nije desilo meseGima pa me je već hvatala panika. Nebo se nije otvaralo da bi mi neko slatko šapnuo - gle, evo, tvoja sleđeća melodija je na putu. Kako bih želela da je to take romantično, ne, to je pre svega rad!” Tib deset usamljeničkih meseci omogućili su joj da duboko zaroni u svoje detinjstvo, ko-

je zajedno sa temama o vodi i putovanjima, stoji u samom sreu albuma Watermark. Enya, što je spelovano njeno pravo irsko ime, Eithne Ni Bhraonain otisnula se od kuće još 1980. da bi nastupala sa svojom starijom sestrom i braćom u grupi Clannad. Odrasla u „divljoj zemlji” kako je sami Irci nazivaju, Enya govori galski kao svoj prvi jezik, a zahvaljujući svojoj familiji od najmanjih nogu upoznala je tradicionalnu irsku muziku i horsko pevanje. Od četmaeste i sredru’e škole ižučava muziku i to klasičnu, što joj kombinovano sa njenim poreklom zauvek idiva ljubav prema melodiji. „Zarobljena” u ova dva tako različita muzička izraza, Enya je potpuno izbegla pop i tek sada shvatila da ne samo što nije nikada slušala pop muziku ona zapravo uopšte i ne sluša tuđu, već neprekidno stvara sopstvenu muziku.

Enyijine dve godine provedene u grupi Clannad poklopile su se sa njihovom idejom o „übacivanju” klavjjatura u tradicionalni materijal. Upravo njen rad na Wurlitzer pianu i Prophet 5 sintisajzeru potpomogao je stilizaeiju tog izraza tako lako primetnom u hitu Harry’s Game iz istoimene TV serije. Posle ovog i uspeha muzike za još jednu TV seriju „Robin iz Šervuda” Qannad su krenuli putem intemacionalnog uspeha, dok Enya donosi odluku da se osamostali sve vise nezadoVoljna večnom ulogom malene sestrice. Sa menadžerom Nickyjem Ryanom i njegovom ženom odlazi u Dublin sa idejom da formira sopstvenu grupu. To joj ne polazi za rukom, ali lest slededh godina provedenih u njihovom domu provodi vežbajući sviranje klavira koje završava improvizovanjem na sopstvenom materijalu. Ryanova supruga Roma njene prve radove šalje poznatom engleskom režiseru Davidu Puttnamu koji odmah angažuje Enyju da napiše muziku za njegov film The Frog Prince iz 1985. Odmah zatim ona komponuje za BBC i to seriju o Keltima gde upravo razvija svoj slojevit metod snimanja tako primetan u radu na albumu Watermark. To je spori i mukotrpan metod nastajanja kompozieije u kome da bi se postigla zamišljena atmosfera neprekidno se dodaju i oduzimaju zvuci nasnimljenih klavijatura i glasova sve dok se ona i Ryan ne slože da je rad gotov a na scenu stupa Roma koja kao začin pridodaje liriku. o ef kompanije Warner Brothers Rob >3 Diskins nimalo se ne ustručavajud tvrdi kako se naprosto zaljubio u njenu muziku kada je čuo album The Celts. Pojurio je ka Dablinu gde je iznenadenoj devojci zadihano objašnjavao „kako već tri nedelje uzastopno pada u san uz njenu muziku”. Orinoco Row, nazvan po londonskom studiju u komeje snimljen, bio je poslednji delib neophodan da se sklopi kaleidoskop raspoloženja predstavljenih na Watermark albumu, Dickins kao i milioni širom sveta sada mogu mimo uranjati u shove, a mi završimo ovaj prikaz rečima Briana Enoa tako davno izrecenim, ali tako pristalim uz Enyju i njenu muziku: „U estetici rock’n’rolla ogromna važnost pridavala se tome da umetnik šokira publiku. Svi znamo šta možemo očekivati od sastava čija se estetika zasniva na agresiji i nasilju - metodologija šoka - ali to je sve manje originalno i zanimljivo. U stvari, jedino što danas može šokirati jeste delikatnost i lepota!” Na svom poslednjem snimku Storms In Africa Enya pokazuje prve znake ka širenju dijapazona svojih muzičkih interesovanja. Izreknemo li mišljenje da je ovo jedan od najdelikatnije izvedenih spojeva seveme i južne tradieije nećemo pridodati samo još jedan kompliment, no to činimo bez imalo straha od mogućeg preterivanja.

Priredio: M.R,