Ritam

ka” pretpostavljena je hrišćanskom moralu, a Aristotelovoj „Foetid” pretpostavljena je suština filma kao umetnosti, tj. kvalitet svetla i teksture, značenja pejzaža i boja i način na koji kamera hvata, prenosi i modifikuje taj materijal. Naravno, tako složena i bogata svetovnost uvek nužno donosi još nešto što bi se moglo nazvati višak smisla i predstavlja specifičnu vrstu duhovnosti. To je, zapravo, ona mudrost koju sam pomenula i koju ističe Peterlić i ona predstavlja najvišu instancu svetovne produhovljenosti. Dali medu ljudima na Zemlji postoji išta iznad toga, veoma je diskutabilno i nije predmet ovog raimišljanja. Elem, najprirodnija stvar koja se tako mudrom čoveku događa pri traženju svog mesta pod suncem, jeste nasedanje na prevare idealizma! Idealizmi, ako se čovek njima imalo konkretno pozabavi, uvek se ispostave kao najnemoralniji, u najmanju ruku duševni, lopovluci. To ne govori ništa lose o samom idealizmu kao načinu mišljenja, već samo otkriva antropološku konstantu u opredeljivanju mudrih. Teško je tako rasprostranjenu stvar nazvati greškom, no ako dopustimo takvo ime, možemo Šabrolovu grešku spram Bazenovog idealizma smatrati jednim od najinspirativnijih momenata njegovog stvaralaštva. Bazen na jednom mestu u prvoj syesci eseja „Šta je film” kaže; „Samo je bezličnost objektiva, čisteći predmet od navika i predrasuda, od svih duhovnih naslaga kojima ih je obavijala moja precepcija, mogla da ih ponudi čiste mojoj pažnji, pa prema tome i mojoj Ijubavi. Na fotografiji, prirodnoj slici sveta koji nismo znali ili nismo mogli da vidimo, priroda ne podražava vise samo umetnost; ona podražava i umetnjka.” Iz uletanja ogromne Šabrolove energije i konstruktivnosti među ove lepe reči, nastalaje jedna od najplemenitijih perverzija u istoriji kinematografije. Autodestruktivni elemenat tako koncipirane perverzije počinje kod Šabrola već na nivou stalnih strukturalnih elemenata kojima barata u filmovima. Naime, ti element! su uvek razne velike nevolje u koje zapadaju pripadnici gradanske klase kojoj pripada i sam Šabrol. Osnovna priča njegove poetike, ona uvek ista što je ima većina autora, govori o razapinjanju gradana izmedu strasti i miljea koji ih okružuje (zapravo retardirana kornejevsko-rasinovska priča o junaku između volje i dužnosti). Krajnja instance uvek je zločin za koji sam Sabrol ironično kaže da ga tretira kao ~geg-elemenat koji buđi gledaoca”. Ničeg osobitog nastranog ne bi bilo u činjenici da reditelj sopstvenu sredinu uzima za „bekgraund” velikih ljudskih problema, medutim stvar dobija kumulativni karakter kađ ključno mesto u vezi sa „gegovima” dobija njegova vlastita žena! Naime, glumica Stefan! Odran, druga Šabrolova žena, glumila je u petnaestak njegovih filmova i iako oboje imaju i van bračnog tandema odličnih ostvarenja, zajedno čine magični sklop koji se i tokom juna mogao nazret u nesretnoj seriji „Tuda krv” koju je prikazivala televizija.

Đžems Monako u svojoj studiji o Sabroiu islice hi dimenzije u rasporeSivanju elemenata filma. Kao prvo, poliđjsku priču koja opravđava žanr i stvara kostur bez kog se elementi ne bi mogli rasporediti, zatim rarežu konvencija koja formalizuje postupak i čini đotične elemente i na kraju, isticanje tačke gledišta, koja označava Šabrolove filmove. Bas to poslednje kulminacija je koja se nadovezuje na prethodne dve nastranosti, na građansko društvo u kom je Odranova u nevolji. Jer, kako god Sabrol vešto baratao tackom glcđišta. činjenica da iako neprimetno, iza svega ipak trepće njegovo voajersko oko, ostaje čudno skandalozna i šokantna kad god je čovek postane svestan. Međutim, već iste 1969, mada je snimip „Nevemu ženu” sa Odranovom u glavnoj ulozi i koja je sam vrhunac bazenovskog aspekta Sabroiovog havijcnja IHmom, on snin!a i „Neka zver krepa", bez Odranove. Odranova sama po sebi nije nikakav vošlebni znak, ali je ona ekstenzija Stave jedne estetike koju je Sabrol prihvatio, odradio i završio. (1 razvod od Odranove spada u isti koš?!). Početak drugačijeg tretiranja stvamosti na filmu, jasno je dekiarisan još sa „Neka zver krepa”, a gotovo dvadeset godina kasnije, „Žeaske stvar!” pokazale su da stari majstor vise nema nikakvog posrednika u svojoj komunikaciji sa onom silom koja bi se mogla nazvati Bog, Sveje čisto i jasno, čak pomalo bezlicno kao lice Izabele Iper i kao sa Bogom, i sa publikom kontakt je tako direktan da mu se nc moK- umaći ш kada bi to nekome bio cilj. A Sabrol, pefeklno svestan svoje superiomosti, rasterećen od predrasuda percepcije goiog oka, ali i sopstvenih duhovnih naslaga na objekuvu, ikmišlja sopstveni „fau-efekat” i na po-

četak „Zenskih stvari” stavlja posvetu kojom film posvećuje svim njegovim tumačima! Da „Tuda krv” nije tako ljudski grešno ioša, mogao bi se čovek zapitati o predznaku pomenutog boga. Srećom, loša je, ali sve je to za ljude, pogotovo iz gradanskih porodica, a o 24. junu da i ne govorimo!

Vladislava Vizi

rodena 24. juna 1965!!!

CLAUDE CHABROL filmografija: * 4958' - -LE BEAU SERGE (Lepi Serž) 1959 - I BS COUSINS (Rođaci) -A DOUBLE.TOUR (Dvosthiki obrt) 1960 - EES BONNES FEMMES (Naivnc " devbjke) " EES GODELUREAUX (Gizdelini) 1961 - LES SEPT PECHES CAPITAUX , (Sedam smrlnih grehova) ; epizoda 1%2 L’OFJL DU MALIN fZlo oko) “ V OPHELIA lOlelijai . . 1965 - LAN’DRU - LES PLUS BELLES ESCROQUFRIES . DU MONDE (Najlepše svetske . prevare) epizoda 1964 - LA CHANCE ET I.’AMOUR (Sreća i-ljubav) LA TIGRE AIM I- LA CHAIR FRAICHE (Tigar voli sirovo rrieso) 1965 PARIS VU PAR.. (Panz kako ga vide,..> epizoda . M ARIE-CH ANTAL COM RE LA DOCTEUR RHA (Man Samal) -LA TIGRE SE PARFLIME A LA DYNAMITE (.Agemi vole. pucnjavu) 1966 - LA LIGNE DE DEMARCATION . (Deniarkaeiona Jinija) ; : . ■‘ •‘. 'LE SCANDALE (Šampanjske übice) J 967 LA ROUTE ĐE CORINTHE (Put za Koiim) ; I.ES BICHES (Kdšutc) 1968 - LA FEMME INFIDELE (Neverna ■ : žćnaj . • 1969 QUE LA BEIL MEURE (Neka zver krepa) 5' - I E. BOUCHER (Mcsar = Krik u (ami) 1970. - LA RUPTURE (Raskld) 1971 JUSTE AVANT LA NUIT (Pro itego šlo padne not) - LA DECADE PRODIGIEUSE (Čudesna dekada) 1972 - DOCTEUR POPAUL (Doktor Popof) 1973 LES NOCES ROUGHS (Crvene noci) 7 A NAD\ - , 1974 - UNE PARTIE DE PLALSIR (Partija zadovoljstva) - LES INNOCENTS AUX MAINS SALES (Nevirii-Ijudi prliavih ruku). 1975 - LES MAGICiNES (Girobnjaci) 1976 - HOLIES BOURGEOISES (Gradanske; ludosli) 1977 - ALICE Oil LA DERNIERE FUGUE (Alis ili poslednji beg) - LES LIENS DU SANG (Krvni srodnici), 1978 - VIOLETTE NOZIERE (Vloleia Nozije) 1980 - LE CHAVAL D'ORGUHIL (Oholi jahač) 1982 - LES FANTOMES DU CHAPELIER (Šeširdžijini fan(omi) 1983 - LE SANG DES AUTRES (Tuda krv) 1984 - POULET AU VTNAGRE (Pile u umaku) 1985 - INSPECTEUR LAVARDIN •'{lnspckior Eavarllčn) 1986 - MASQUES (Masfce) 1987 - LE CRI DU HIBOU (Sovin huk) 1988 - UNE AFFAIRE DE FEMMES . .- (Ženskc slvari) ...... .. .

36