Ritam

jući im do znanja da i on može bid neka vrsta junaka, što je naravno vezano uz ranije spomenuto Orbisonovo „otvaranje”. Ako je Elvis plijenio svojim izgledom, Orbison to radi na jedini mogući način, naglaženom strastvenošću. Suprotnost ovome je pjesma iz Orbison/Melson tradidje, „Mama”... mama, your baby boy just got his heart broken in tw0”...). On je tu opet onaj povučeni, usamljeni Orbison. Kad sam spomenu Presleya onda treba reći da je 0,1 got so) Sentimental” jedna od najpresleyvskih pjesmi koje je Orbison ikad snimio, i koja se može naći na bilo kojem Pressley albumu iz ranijih še-

zdesetih. Orbison je cjenio Presleya, ali njje dopustio da to prevagne nad njegovim fenomenalnim talentom (Hvala, ti Bože!). Zadnja pjesma koju bi izdvojio sa ove kompiladje je „Goodnight”, koja je bila prvo izdana na singlu, a onda i na plod iz 1965. godine „Orbisongs”. Ako je Orbison imao stotinu zaboravljenih pjesama, onda je „Goodnight” jedna od onih zbog koje bi svima trebalo biti jako, jako žao. Pjesma počinje sa Orbisonovim zaštitnim znakom, sa laganim gitarskim uvodom i šaptajućim glasom C,ln Dreams”, „It’s Over”), kojim se prvo želi približiti, da bi poslije krenuo u svoj jedinstve-

ni „tour de force” koji nas svojom magičnom, nabijenom sentimentalnošću (koja nikad nije otišla u slatke vode) pogada ravno u srce. Kada se Orbison obraća, onda se obraća ravno u oči, bez stupidnog okolišanja kakvog nalazimo u mnogim klasičnim teenage hitovima 3. „Best-Loved Standards”. Neću, trošito puno riječi na ovu Ploču, jer pjesme koje se Orbison dohvatio, nije nikad bila lose izvedena, tj. nikad nije padala ispod njegovog nivoa Naglasio bi samo dvije pjesme („I Can’t Stop Loving You”, „I’d Be A Legend In My Time”) ve-

likog kralja country glazbe Don Gibsona, koji je svojom južnjačkom osjećajnošću (gubitnika, usamljenikaj, od svih pjevača najviše utjecao na Roy Orbisona. Orbison mu je posvetio i cijelu ploču „Roy Orbison sings Don Gibson” (1967). No, mislim da su i Gibson i Orbison uvijek bili i uvijek če biti jedinstveni autori cije je pjesme možda ipak trebalo ostaviti kakve jesu, jer od onog kako Su snimljene ne mogu biti bolje. Za kraj, stavite jednu. od ove tri ploče na gramofon, zaključajte se u sobu i bez kompleksa iskreno pladte koliko hoćete. Hvala.

Slaven Zečević

JOHNNY CASH - CLASSIC CASH (Phonogram/Mercury - PGP RTB)

Johnny Cash (Džoni Keš) je jedna od onih arhetipskih figura čiji novi radovi uglavnom podležu vrednovanju isključivo kroz poredenje dostignutog nivoa i reputadje legende koja ih prati, ili ide ispred njih. A legenda o Cashu se teško može vizuelizovati grozdovima Šiparica koje padaju u neosvest (baš tako; neosvest) pred pojavom svog idola. Naime, najved umebes na Cashovim koncertima pravili su sužnji u zloglasnim zatvorima Folsom i San Quentin. Roy Orbison je 1987. napravio rimejk (divan termin) svojih najvedh i najboljih pesama i smestio ih na dvostruki album „In Dreams” (Virgin - Jugoton). Njegovim stopama je godinu darn kasnije krenuo i nekadašnji kolega iz kuće Sun - Cash naravno, i na ovom albumu nam priuštio čak 20 svojih standards u novim verzjjama (ponesen možda izvrsnom prošlogodišnjom pločom „’Till Things Are Brighter” na kojoj različiti izvođači - od Michelle Shocked do

Cabaret Voltaire - obraduju njegove stvari), ali pre inspirisan obavezom da novoj firmi pohudi deo starog kataloga koji je ostao vezan za CBS. Doduše 20 i nije tako velik broj za čoveka koji u svojoj pesmarici ima 50 puta vise naslova, pa bi četvorostruki format za ovakav poduhvat bio daleko prikladniji. Ipak, sva najbitnija mesta iz njegovog vise od 30 godina dugog staža odmetnika su tu. Ploča je snimana u prestonici country and westema Nashville , država Tennessee, sa (pretpostavljam) ekipom tamošnjih studijskih ajkula i producirana od strane Mr. Casha lično. Od B strane prvog singla „Cry, Cry, Cry” redaju se sve sama remek dela iz Cashove rane (Sun) faze - „Guess Things Happen That Way”, „The Ways Of Woman In Love” i naravno, njegov najved hit i pesma koja ga je ustoličila kao glavnu ličnost žanra posle Hank Williamsa - „I Walk The Line”. Tu je i nezaobilazni „Folsom Prison Blues”, goruća ljubavna „Ring Of Fire”, balada sa übistvom „Long Black Veil” (obradio je i Nick Cave), te poletna „Get Rhythm” (ima je i na poslednjem albumu Ry Ccodera). Religiozne inspiracije zastupljene su sa „peace In The Valley” i „Supper Time” koja zaidjučuje ploču. Od ushićenja oč?'° i nazad Cash je i u životu prošetao najkraćom crtor" ° nv e pwme su samo mali deo svih onih tragova koje je na njo. ..._ bi po njima znao da se vrati. U svakom slučaju ‘ /ode samo u jednom smeru - ka srcu. Naravno, čistunci, ako takvi još postoje, će red da to nije „to”. I u pravu su. Ova ploča i nije pravljena da bude „to”, jer „to” se i ne može ponoviti, ovo je samo (samo!) pogled uhazad čoveka koji je jedan od retkih koji unazad mogu da pogledaju s ponosom, i ko zna - da se onda moglo, možda „to” ne bi zvučalo onako kako je. Cash „toga” uvek ima u đovoljnim količinama, godine zaista nisu važne.

Tomislav Grujić

BOB DYLAN DOWN IN THE GROOVE (CBS/Suzy)

Dakle, ova baraba postaje definitivno neodojjiva. Odavno osloboden presije poroka rocka, od kojeg se očekuju samo sudbonosni komadi, Dylan je očigiedno našao pravu ravnotežu izmedu dva medusobno (ne)isključiva pola - i dalje prohtevnog plebsa (kritika-publika) i

opuštenoj zajebancjji sklonog četrdesetogodišnjaka. Sa koliko je šarmantnog bezobrazluka osmislio „Down in the Groove” postaje jasno već posle izvlačenja unutraSpjeg omota - u skladu sa Dylanovom reputacijom na albumu gostuju sve sami rock giganti i mastodonti: od Slaptona, Garciae, i Knopflera, do „Pistols” Jonesa i „Qash” Simonona. Naravno, njihovo pojavljivanje ovde ima prvenstveno karakter kurtoazne jedne super-session verzije glasovitog

„Highway 61 Revisited-a”. Od škakljivo magične obrade „Let Stick Together” i uznemirujuće duhovitih „Ugliest Girl In The World” i „Silvio” - obe napisane sa Robert Hunterom (The Grateful Dead) - do očaravajuće sirovih acapella fold egzibicija u „Ninety Miles an Hour” i „Shenandoah”, Dylan diskretno insistira na svojoj neprolaznosti. I moćno i dirljivo, istovremeno. Nedeljko Drobac