Ritam

BALKAN EKSPRES 2

Aleksandar ĐORĐEVIČ, Predrag ANTONIJEVIĆ, Miloš RADOVIĆ, 1989. Aleksandar BERČEK, Bala ŽIVOJINOVIĆ, Bora TODOROVIĆ, Anica DOBRA, distribucija: FIT trqjaiye: 108 min.

Šest punih godina posle prehvaljenog ostvarenja Branka Baletića, jugoslovenska kinematograflja je ovih dana dobila i njegov nastavak - film „Balkan ekspres 2”. Sa tri reditelja na isteku spice, ovaj film je odjednom došao do statusa megalomanske produkcione rabote u stilu davnašnjeg „Prohujalo s vihorom”, a misteriozno uklanjanje četvrtog realizatorskog imena sa iste oteralo ga je i do zakulisnih profesionalnih tračeva. Suprotno dosadašnjim serijalnim pokušajima ovdašnjih sineasta, „Balkan ekspres 2” predstavlj uključivanje lokalnih televizija u komercijalnu bioskopsku eksploataciju, nastojanje da se istovremeno povuče dobar tržišni potez s jedne, i da se obezbedi sigumo programsko-repertoarsko uporište s druge strane. Zato je ovaj film, za razliku od Baletićevog, pošao obmutim putem i stigao pred gledalište kao takozvani „pilot” za buduću televizijsku seriju. Bez ozira na nužnu suzdržanost prem rezultatima onoga što je Baletić nekada učinio, nema nikakve sumnje da je pripovest o orkestru lopova „Balkan ekspres” u vrtlogu Drugog svetskog rata nosila sobom i umetničku originalnost, i finansijsku potentnosL Duhovito i ironično distranciran od žanra koji je s decenijama postao pravi balast domaće kinematografije, „Balkan ekspres” tndema Mihić-Baletić je tada otkrio potpuno nov i provokativan pristup tako ovestalom tematskom korpusu, iznova osvojivši naklonost zasićenog auditorijuma. Za dugo i strpljivo planirani nastavak, Gordan Mihić je osmislio donekle drugačiji pristup, do kraja se priklonio zahtevima gledano-

sti i populamosti, i u tu svrhu izveo tematsko i karaktemo ogoljavanje, apsolutno se oslonivši na povišenu dinamiku dogadanja. Izmontirano od mnogo većeg materijala, odredeno isključivo obrtima i završnicama manje ili vise uspelih kalambura, ovo bioskopsko pitino dete pre svega usled toga deluje neuravnoteženo i prenatrpano, često se protežući i iza granicanorraalne percepcije. Kao i većina nastavaka slavnih prvenaca, i „Balkan ekspres 2” protiče u znaku iznudenih ili praktičnih altemacija. Branka Baletića je, kao što se već zna, zamenio trio Antonijević-Radović-Đorđević, a udami glumački par Tanja Bošković - Dragan Nikolić ovde je dragovoljno ustupio mesto kombinaciji Anica Dobra - Aleksandar Berček, i utisak je da se iz različitih razloga sve to okončalo na prilično neuspešan način. Hendikepirani manama scenarija kojese protežu od traljavog oživljavanja junaka izginulih u prvom delu pa do menotivisanih prelazaka s akcije na akciju, novi glumci su otaljali u pukom poziranju, lišeni mogućnosti da pmže ma šta bitno u kreativnom smislu. Silom prilike smenjivani i postavljani reditelji nisu uspeli da proniknu u mane i tajne Mihićevog teksta, sveli su svoje učešće na hotimičnu neprepoznatljivost individualnih rukopisa, i zadovoljili se jednostavnim praćenjem onoga što je u scenariju bilo ispisano. Koncipiran kao visokonaponska sprega humora i akcije, „Balkan ekspres 2” nije ispunio očekivanja. Retko zaista smešan, a i tad samo usled izdvojenih glumaćkih vinjeta, ovaj film ukazuje na ozbiljnu krizu u Mihićevom radu, koju stereotipnost zapleta i upotrebljenih dogodovština čini još uverljivijom. Ranije ironičan i zabavan, sada goteskan i monoton, „Balkan ekspres” nema budućnost ni na kinematografskom, ni na televizijskom planu. Ako je vrhunac stvaralačke inovativnosti za glomazan tim okupljen oko ovog projekta bio u upotrebi scene iz Kertizove „Kazablanke” u finalu filma, onda je za sve njih i nas bilo bolje da smo se sreli u nekom zadimljenom bam, nego u bioskopskoj sali.

Aleksandar D. Kostić

PRIČA O DŽOANI

(THE STORY OF JOANNA) Gerard DAMIANO, 1975. James GILLIS, Terri HALL, Zebedy COLT, Juliet GRAHAM distribucija: MAKEDONIJA FILM trajaiye: 86 min. Žerar Damiano je amerićki reditelj hard core pomo filmova koji se daleke 1973, koristeći svoju i tudu fascinaciju oralnim seksom, proslavio „Dubokim grlom”. Kada je dve godine kasnije napravio „Priču o Džoani”, iako ona nije bila tako radikalno važna za istoriju pomo kinematografije, uspeo je da neformalno stekne epitet rediteja koji je snimio najkmpniji plan koitusa do tada viden na platnu. lako je ta činjenica za današnju publiku manje ili vise irelevantna, Damianu se ne može osporiti izvrsno zanatsko baratanje ključnim osobenostima žanra. „Priča o Džoani” je priča o naivnoj devojci (Teri Hal) koja tokom filma, budući da je talentovana, nauči sve o telesnoj strasti, pa i to da joj je krajnja instance smrt. Vodena sigumom rukom iskusnog učitelja (Džems Gilis), koji je i narator priče urađene u pristojnom flash back-u, Halova će proći kroz sve oblike seksa koji se mogu desiti između žene i muškarca 1:1; kroz grupni seks 3:1 za muškarce; kroz sado-mazo iskustvo (gde joj tužne oči obezbeđuju mazo-poziciju) i obligatno lezbejstvo za üblaženje slatkih bolova prethodne perverzije. Posle svega, iako mučena jezom erotskih snova, ona postaje sposobna da übije Gilisa, okorelog erotomana kome ni homoseksualnost nije strana, ali je isečena u verziji filma koja se vrti u našim bioskopima. Smrću Gilisa, Halova preuzima sve njegove funkcije i tu je filmu kraj. Dakle, kako smo videli, u filmu ima svega, sve se to, kako rekoh „tvrdo” dobro vidi i, najzad, čak nije lišeno banalnosti u svemu onome što nije sam seksualni čin. Viktorijansko-gotski eksterijeri, enterijeri, kostimi i rekviziti, doprineli su takvoj narneri koliko su mogli u svom domenu, kao i Albinonijev „Adado”, „iskompromitovan” ovom prilikom da bi zamenio uobičajene glupave džezirane temice. Ipak, kič se uvukao i na mala vrata sporednih detalja (šminka, nakit), a o velikim vrstama same priče u kojoj je pausalna filozofija u nakaradnim dijalozima korišćena kao okvir za pdvezivanje pomo prizora, besmisleno je govoriti. Smislenost postoji u relativno visokom budžetu filma uvek prijatnom za oko, u fotografiji, u skladnom telu Halove koja za razliku od glumačkog poseduje solidno baletsko znanje, kao i u izboru pomo zvezde, Džemsa Gilisa, čija je perverzna fizionomija zanimljiva koliko i kvantitativni kvalitet Zebedija Kolta! „Priča o Džoani” zaslužuje četiri zvezdice (kad priličniji znak nemamo!) za pornografičnost, ali i celu jednu za vanpomografsku delatnosL Kako u takvim slučajevima ovo dmgo uvek radi na štetu prvog, bolje bi bilo da ga ni nema, pa ću ga oduzeti; 4-1 —3! Tj. idite u bioskop, ako vam je do gledanja onoga”, ali nemojte da vam pri tome bude i do nečeg drugog.

Vladislava Vizi