Ritam

„SLUŠAJ NAJGLASNIJE” BENDOVI LIVE IN BEOGRAD

Nedugo nakon pqjavljivanja fanzina ŠMRKU br. 2 sredinom 1988. u kojem su najavljene prve kasete sastava okupljenih oko novoqformljene nezavisne produkcije nedvosmislenog imena - LISTEN LOUDEST (SLUŠAJ NAJGLASNILE), došlo je i do živih predstavljanja istih sastava, najpre u Zagrebu, a potom i u Beogradu (u, za njihov zvuk najadekvatnijem prostoru, klubu FLU-a). Neposredno pre prvog S.N. koncerta (POKVARENA MAŠTA I MESSERS СНМПТ) u Srećnoj Galeriji SKC-a su se pojavile i kasete iz produkcije Zdenka Franjića, tako da je eventualni kupac mogao proveriti kvalitet banda na koncertu, a zatim se odlučiti hoće li kupiti kasetu ili ostati da tumara u skučenim hodnicima sopstvene rock’n’roll naobrazbe. Izdavanjem kaseta (uskoro i kompilacijskog LP-a) i organizovanjem koncerata najzad je skrenuta pažnja na, uslovno rečeno, provincijsku scenu (Pula, Vmkovci) koja se razvila (razvija) i živi van velegradskih tokova i uz to je vitalnija i uzbudljivija, a trenutno i superioma u odriosu na ve BG, ZG, LJ itd. scene. Bombardiranje Beograda otpočelo je mladirn sastavom POKVARENA MASTA (Vinkovci), koji je 20. 12. ’BB. svirao ispred puslkih MESSERSCHМПТ. Upoznajući se sa njima preko njihovih tekstova i info-a u gore pomenutom broju ŠMRKLJA, činilo se da se radi o još jednom teen bandu, naivnom i bezličnom, zanimljivim samo zbog neverovatnog proseka godina (16-17). Medutim, njihov je nastup razuverio i ponajveće skeptike. Uigrana, beskompromisna svirka gradana na fuziranim gitarama, sa čvrstom ritam sekcijom iz pozadine, retko dobrim back vokalima i neobuzdanim glavnim glasom u prednjoj liniji, ukazala je na njihovu inspirisanost STOOGES mahnitošću, a „ONE-WAY TICKET od MORLOCKS-a još je jedna posveta uzorima i pokazatelj u kojem se pravcu razvija POKVARENA MAŠTA.

21.02. ove godine na redu su bill MACHINE GUN (KNIN), klasična rock’n’roll trojka, jednim delom (gitarista i pevač) proizašla iz zagrebačkih BLITZKRIEG. Predstavili su se sa desetak sopstvenih pesama uradenih na tragu Hendrixa (pre svega zaslugom neverovatnog gitariste) i snažnog zvuka hard rocka ranih 70-ih. Nisu izostale ni obrade kojima su pokrenuli malobrojno gledalište (naravno „GIPSY EYES”, „FIRE”, te „RACE WITH THE DEVIL”, „I GO HOME” i za kraj „JOHNY BE GOOD”) po-

kazavši kako se sa impozantnom lakoćom kreću i snalaze u reprodukcijama tudih i stvaranju sopstvenih numera. Zajedno sa MAJKAMA pojavili su se opet u klubu FLU-a 16.05. u jednako dobrom izdanju kao prošlog puta. Sa basom i bubnjem iza leda na binu kluba FLU-a 14. marta popeo se Satan Panonski podarivši svojom surovom i bizamom predstavom posetiocima zastrašujući i neponovljiv doživljaj. Njegova brutalno emotivna interpretacija podelila je gledalište na ushićene i sablažnjene, nikog ne ostavljajući ravnodušnim. Pevajući svoje pomo stihove i stihove o smrti uz maksimum teatralnosti u dočaravanju istih, te pokazujući svoje poluzarasle usne sa autokasapljenja u Zagrebu nedelju dana ranije, Satan Panonski je uspeo u svojoj nameri, a ta je: posle svega ostati upamćen. Nastupivši u istom prostoru 29.05. posle zagrebačkih SKČL (odnedavno pod okriljem S.N. produkcjje), demonstrirao je puštanje krvi iz

vene iglom, ostajući veran svom načelu. Iste martovske večeri (utorak 14.) zasvirao je i vinkovački .sastav MAJKE, sudeći po prostoru u ŠMRKLJU, uz S. Panonskog, glavni adut Franjićeve produkcije. Međutim, istinska silina njihovih živih nastupa zaobilazi Beograd, najpre zbog indisponiranosti pevača te večeri (dok je ostatak divlje brijao gubitnički rhythm’n’blues), a potom, na njihovom koncertu sa MACHINE GUN 16.05., zbog tehničke realizacije zvuka koja beše grozna, Ko za mat Goran (vokal) je tada mahnitao binom ulodo trošeći znoj i glasne žice, praćen kakofonijom, mikrofonijom i onanijom nesposobnog tonca. Toliko o gostovanjima bandova iz SLUŠAJ NAJGLASNIJE produkcije u Beogradu, koji su klubu FLU-a za svojih nastupa donekle uspeli vratiti poziciju jednog od najuglednijih underground r’n’r prostora u ovom delu sveta. A ako je desetak klinaca nakon ovih koncerata počelo da mašta o formiranju bandova po ugledu na ovom tekstu spomenute, i ako im se u memljivim podrumima dogodi ono o čemu su sanjali, onda još uvek ima neke nakde za, poslednjih godina odveć sterilnu, beogradsku novodolazeću r’n’r scenu. Eto.

Aleksandar Delibašić

SPOONS + MESSERSCHMITT 13.6.1989. OK „ĐUROĐAKOVIĆ” ZGB

Sasvim je nepotrebno raspravljati kolika je uloga Istre u domaćem rocku, jer samo nabrajanje imena koja su nešto predstavljala ili predstavljaju u ovim našim krajevima zauzelo bi dosta prostora. Osim toga, ne sjećam se kad su mediji toliko pažnje posvetili stvaranju neke scene kao što su to uradili u slučaju sa riječkom. I upravo tu je učinjena nepravda, jer nakon nekog vremena očito je da se nasilno pokušalo stvoriti nešto što je početkom desetljeća teklo sasvim spontano i trenutno ne vidim ništa (osim Leta 3) na što

bi se moglo ozbiljnije računati. Tu je Pula u prednosti i ono što u posljednje vrijeme dolazi iz nje daleko je zanimljivije. To se pokazalo i na ovom koncertu. SPOONS su posljednjih godinu dana imali dosta koncerata u Zagrebu i nikad nisu zakazali. Radi se o bandu kome su korijeni duboko u šezdesetim i predstavljaju dio onoga što se u svijetu naziva neo-psychedelic ili 60’s revival. No za razliku od gomile sastava koji smisao svog postojanja vide u furanju baby boom frizura, te se nisu pomakli od ’67. trudeći to istaknuti ne samo muzikom nego i produkcijom, SPOONS su otišli znatno dalje. Oni na šezdesete gledaju sa pozicije osamdesetih i to čvrsto potvrduju svojom energijom kakvu trenutno nijedan svetski band te vrste nije u stanju postići. Znam da bi mnoge obskume diskografske kuće s one strane Atlantika voIjele vidjeti SPOONS-e na svom katalogu, ali dok se to ne desi imamo tu prednost beskrajnog uživanja. Za razliku od prethodnih koncerata koji su obilovali obradama klasika šezdesetih, ovdje su se oslonili isključivo na vlastiti materijal koji samo potvrduje njihovu kvalitetu i status najboljeg klubskog banda. Tamo gdje SPOONS-i završavaju, MESSERSCHMITT tek započinju. Termin „Highway Rock” koji oni sami upotebljavaju je i najprimjereniji za opisivanje njihove muzike. Imena kao Stooges ili ZZ Top prva padaju na pamet pri slušanju, ali u biti radi se o hard rocku na najjednostavniji i najbolji mogući način. Znam da se mnogi skeptici pitaju da li tako nešto još postoji, ali odgovor će vrlo brzo naći u MESSERSCHMUT-ima. MESSERSCHMITT su odličan band i oni to znaju. Sada je došao red da se u to i drugi uvjere. Meni nije dugo trebalo. Ovaj, a i neki prijašnji koncerti (Majke, Studeni Studeni) samo su odgovor svima onima koji upomo tvrde da je rock’n’roll u dubokoj krizi i da se sve dobro već odigralo u prošlosti. Jer ipak ne radi se samo o odličnoj sadašnjosti, već i o vise nego uzbudljivoj budućnosti. A to je ono najvažnije.

Dunda