Ritam

su Replacements sasvim namemo ostavili celu ploču da „lebdi” izmedu „ni sami ne znamo šta sviramo, pa vani eto ploča i razbijajte glavu razmišljajući o njoj” i „oduvek smo želeli bib običan rock band, ali nam je prošlost puna greha”. Ispod roga otkriva se ogroman manevarski prostor za stilske fuzije, bezbolno susretanje tradicionalnog američkog rock izraza tipa Creadence Qearwater Revival sa modemim stxemljenjima na originalan način različitim od radnikalizadje Sonic Youtha, intelektualizma RE.M, i Firehose ili cool rocking feelinga Jay Mascisovih Dinosaur Jr. Taj novostvoreni prostor Replacements nisu osvajali samo instrumentarijem netipičnim za rokenrol grupu, veé su, bilo je jasno još tad kroz „Black Diamond” i „Unsatisfied”, praveći Svoje „teenage wildlife” himne, pisali rock himnè sastava koji umire pod süinom osećanja, a ne pod težinom gitare. To je posebno leticala velika pevačka figura P. Westerberga - njegov glas nikad nije bio glas kojim se izriču istine, već povrede i ushićenja. Izigravši dogmatičnu i mačističku postavku rokenrol benda, na svoj neodoljivo zbunjući i samo-sebi-odgovoran način. Replacements su verovatno najbolje odsvih grupa svoje generacije dokazali da su poduke punka i hardcorea u najranijim godinama ono što je produžilo život rokenrolu shvaćenom kao „muzika koja oslobađa” duž celog niza beskonačno apatičnih osamdesetih godina. „Androgynous” sa „Let It Be”, drhtava klavirska balada o momku koji voli da oblači žensku odeću i njegovoj devojci koja ga voli takvog kakav je - ispričana oporo i sa samilošću nekog ko je ravnopravan sa junacima iz svoje pesme - bila je definitivaii zalog budućeg neposrtanja Replacements-a pred klišeima. Aoni su se pružali pred njima u nepreglednim količinama. The Mats (ime od milja, skraćenica za Placements) su postajali zvezde bar na nezavisnoj koledž - radio mreži y fcritičari su se utrkivali da dokažu da su ih upravo oni otkrili, a od velikih firmi - Sire je ponudila najprivlačniji ugovor. P. relazak u Sire kao podružnicu gigantskog Warner Brothersa, njihova stara firma Twin/Tone proslavila je izdavanjem kasete sa njihovog koncerta (originalnu kasetu je uprava sale otela dečku koji je pravio piratski snimak nastupa u Oklahomi) pod nazivom „The Shit Hits the Fans”. Ovo izdanje iz 1985. zabeležilo je jedan od njihovih legendamih samouništavajućih nasmpa na kome izvode, ili bar pokušavaju da izvode obrade pesama grupa na potezu od RE.M. („Radio Free Europe”) do Stones-a, od Thin Lizzy do X, od Black Sabbath do Lynyrd Skynyrd. ObjašnjavajućLovu njihovu povremenu praksu Westerberg je rekao da ona proizilazi iz vremena kad su kao hardcore sastav otvarali koncerte za Black Flag i Social Distortion, svirajući pred po 500 skinheadsa. Oyakvoj publici priredili bi zadovoljstvo zagrejavši je pop-rok-bufalo klasicima kao „Heartbeat, It’s a Lovebeat”, „Hitchin’ a Ride”, „Fakin’ Care of Business” i obaveznorh - „Smoke on the Water”. „Tu fazu u našoj karijeri to je najviše i obeležilo”, priznaje Westerberg. „Svi su mislili da je njihov stav otprilike - Svako radi ono sto želi, ili - Nema nikakvih pravila Ali postojalà su pravila, i nisi mogao da uradiš baš sve, i morao si da sviras brzo, i morao si da nosiš cmo, i nikakve košulje u bojama nisu dolazile u obzir”. Tu su negde skriveni i osnovi buduée legende o Replacementsima kao „najboljoj rock grupi na svetu uživo - ali samo kad sve stima - snaga, sirovost, brzina, energija i strast - onda su pravi; mnogo pula kad ih se ne tiče da sviraju svoje pesme ili da završe ono sto upravo sviraju, onda su verovatno najgori”. Za odnos prema sebi možda je karakterističnija priča koja se zaista odigrala nešto kasnije kad je njihov bivši izdavač, Twin/Tone pokušao da izvuče koji dolar više iz rastuće populamosti grupe objavljujuéi nameru da sastavi još jednu kompilaciju od starih snimaka. Po svemu sudeéi Replacements su potom svratili ü posetu staroj firmi i dok je Bob Stinson zadržavao pažnju sekretarice, pokrali matrice svojih Twin/Tone izdanja. Potom su ih pustili u Mississippi na ritualan, dečački način sahranivši svoju prošlost da se vise nikad ne umnoži na vinilü.

Potpisavši kao jedan od neafirmisanih bendova o kojima se sredinom dekade najviše pisalo, za Sire, 1986. su iskoristili za snimanje svog dosad najkompletnijeg albuma „Tim” - tipično za sebe - iskoristivši priliku da ga učine i skrivenom i otvorenom posvetom Alex Chiltonu. Chilton, heroj iz kasnih sezdeseüh fsa Box Tops imao je jednu od najpoznatijih pop pesama svih vremena „The Letter”) i ranih sedamdesetih (sa Big Star zabeležio je tri albuma stvarajući neku vrstu netipičnog glam-rocka), nije bio u ovom kontaktu pretvoren u još jednu zaslužnu legendu, mumificiranu i zaštićenu od stvamosti udvoričkim poštovanjem mlađeg rokenrol naraštaja, već je dao svoj puni učinak gostujući na nekim pesmama na ovom i sledećem albumu Replacements-a. Možda nikad pre i posle „Tim”-a oni neće imati tako sretan izbor producenta - Tommy (Ramone) Erdelyi pripomogao je u očuvanju sirovosti iznalazeći gde god je to bilo moguće mesto za netipične ukrase kòji su samo potcrtali rok-klasičnost svih pesama koje su Replacements tada potpisali. Oni su se veé transformisali u grupu koja zna sve što treba o svom zvuku i sad okreée svetu uozbiIjeno, a ne divlje lice mladog prestupnika. Pored jedne od najlepših „izvikivaékih” stvari koje su napravili, besno nežne „Bastards Of Young”, uobičajenom ugodaju dedali su i akustične „Swinging Party”, u kojoj se čini da leto i neodređeno osećanje zebnje neće nikad prestati i „Here Comes A Regular”, verovatno posveéena Chiltonu, u kojoj je stihom „sve sto znamje da mi je dosta stvari koje'se mogu kupiti” razvejana i ppslednja sumnja o njihovoj vemosti samima sebi. pleased To Meet Me” iz 1987. bila je ploéa trojice Ijudi. Tokom vremena, Westerberg je na različite načine pokušao da objasni zalto je mora da ode Bob Stinson, originalhi gitarista, bez òfiih sunovraéivanja iz metaloidnih rifova u punokrvne country balade The Mats ne bi bili tako haotično-luckasto-dirljivi. Ali koji drugi razlog zašto prijatelj iz detinjstva mora da ode može postojati - sem zato Sto se promenio ,

THE REPLACEMENTS

18