Ritam

RECENZIJ E

Paul McCartney - flowers in the dirt (EMI - Jugoton)

Ruku na srce, u osamdesetim, čak i najzagriženijim Beatleslovcima, Big Macca jedva da je pružio nešto vise od minimuma zadovoljstva. Veliki sentimentalista sa obrvama podignutim u vis i širokim osmehom zabavljača, kao'daje izgubio onaj tako poznati oseéaj delikatnosti i šarm i sve se češće utapao u banalnosti. Dueti kao Ebony and Ivory i Say, Say, Say bez daljeg su pomogli da njegovo ime vijori sa vrhova top lista, i pridobije naklonost nove generacije konzurçenata populame muzike ali ni maio nisu opravdavali laskav epitet jednog od najzačajnijih kompozitora današnjice. Da je McCartney u kreativnoj krizi i grčevitoj potrazi za melodijom bilo je očigledno po izdavanju albuma Give My Regards To Broad Street - inače njegovoj najboljoj ploči u osamdesetim, gde nudi nove verzije šest pesama Beatlesa, fantastičan singl No More Lonely Nights, i dve ponovo snimljene pesme. sa prethodnih ostvarenja - potvrdivši da su nove pesme miljama daleko za njegovim klasičnim ostvarenjima... Ali, na kraju ove ne previse inspirativne decenije starog dobrog sentimentalnog momka ponovo su pohodile muze i on se javlja fantastičnom pločom - sigurno najboljim studijskim radom još od albuma The Wingsa - Band On The Run (197). Uprkos njegovoj naklonosti ka izvornom rock’n’rollu, McCartney mnogo vise duguje vodvilj tradiciji i njegov talenat da sve uklopi u odmeren pastis, evidentan je i ovde. Ima tu i popa i reggaea i balada i soula i sve je to zahvaljujući, između ostalog, izboru top producenata kao sto su Mitchell Froom, Trevor Horn, Neil Dorfsman i Chris Hughes valjeno izbalansirano i smešteno u odgovarajući kontekst. Svima je pošlo za rukom da uravnoteže cesto veoma kompleksne aranžmane sa urgentnom potrebom za očuvanjem živog osećaja. Naravno, McCartney je napravio nepogrešiv izbog saradnika koji su u mnogome pomogli. da u sav materijal poprimi i odgovarajući kontrast u odnosu na njegovu poslovičnu prijatnost i dopadIjivost. Rada Dave Glimour-ova gitara zaplovi u sredini poslednjeg Paulovog slavljenja braka We Got Married, ova živahna pesmica dobija ekstra dimenziju koja je čini puno više nego lepom. Sasvim prirodno novu dimenziju donosi i Elvis Cstello svojim prisustvom na četiri pesme. Njegov oseéaj i poriv ka dramatici suprotstavljen Paulovom veselom pogledu na svet rezultirao je malim remek delima kakva su - My Brave Face, You Want Her To (uporedite je sa This Girl Is Mine) ili Don’t Be Careless Love. U svojoj 46. godini Paul svakako nije mlado pile, ali ostavši ultimativni branilac provincijskoganira i kućne sreće, on je ponovo otkrio svoju mladenačku sposobnost da učini da teme iz običnog života zvuče i šarmantno i dostojne slavljenja. ♦* * *

Momčilo R^jin

53