Ritam

THE CURE - DISINTEGRATION (Fiction - PGP RTB)

Prošle su tačno dve godine od objavljivanja poslednje stud ijske ploče („Kiss Me Kiss Me Kiss Me”) grupe The Cure. Negde pri kraju promocione turneje, lider sastava, Robert Smith u jednom intervjuu je izjavio: „Počeo sam da brinem o budućnosti grupe, kao i o mojoj budućnosti u bendu, i o našoj posvećenosti onim sto sada radimo. Odrastao sam na bini pevajući u The Cure o stvarima koje su me odvele u neki drugi svet i to je bio zaista čudesan način življenja”. Problemi su nastupili i sa Lawrence Tolhurstom dugogodišnjim članom, koji je još'davno nameravao da objavi solo album, ali je ipak učestovao u realizaciji nove The Cure ploče koja je izašla u maju ove godine od nazivom „Disintegration”. Najznačajnije za The Cure, u ovom trenutku, je činjenica da kriza u grupi i oko nje nije uticala negativno na album „Distintegration”. Naprotiv! Deset novih pesama u ukupnom trajanju oko 60 minuta (!) vraćajući bend na stana (već zaboravljenu) stazu kreativnosti, koju su u poslednje vreme zapostavljali koncentrišući se na komercijalni efekat svog rada. Album „Distintegrtion” otvara „Plainsong” (kojom je započeo i nezaboravni koncert 24.5.89. u Ljubljani). „Jednostavna pesma” lebdi u vazduhu na zvučnim krilima klavijatura i poseduje mimoću i senzibilitet kakav imaju Wendersovi filmski junaci. „Mislim da sam stara i da osećarn bol” rekla si „I sve izmiče kao da je kraj svela” rekla si I tako je hladno onako hladno kada si Mrtav i zatim se nasmejala Na trenutak” („Plainsong”) „Pictures Of You” se nadovezuje na prethodnu numeru i otkriva da su ljubavne emocije bile najvažnija inspiracija Roberta Smitha na ovoj ploči.

„Nema ničega na Svetu što sam Želeo vise nego da te osetim duboko u svom srcu Nema ničeg na Svetu što sam Želeo vise nego da nikad ne osetim da se Rasprše sećanja na tebe” („Pictures Of You”) Pesma „Love Song” sa svojim pop zvukom, jedina je spona sa prethodnim The Cure pločama, i predstavlja sigurno budući hit singl, kao jedna od retkih numera koja - pored instantne „prilepljivosti” za uho ispunjava i nepisano pravilo radio stanica nazvano „3 minuta”, obzirom da je prosek trajanja ostalih pesama preko 6 minuta. Centralno mesto na LP-ju „Disintegration” zauzima prvi singl „Lullaby”, (spot za ovu pesmu jedan je od najemitovanijih video klipova na sateiitskim programima posledjih meseci). „Uspavanka” je duhovito videnje urbane opsednutosti („Spajdermen ée me pojesti za večeru!”) koja se ponavlja kao u horor filmu („Ujutru éu se profonditi u hladnoj groznici jet je Spajdermen uvek gladan”). Čovek-Pauk i Čovek-Zrtva u spotu su jedna ličnost - Robert Smith! U istp vreme kad je u Evropi izdat singl „Lullaby”, u Amedei se pojavio sasvim drugi singl „Fascination Street”, „Faicinantna ulica” je vrlo energiéna, sa dugačkim gitara/bas/bubnjevi uvodom, i mnogo je bliža mentalitetu publike sa starog kontinenta, dok je „Lullaby” efektan pop broj, kao stvoren za američkog tinejdžera! Ovaj potez oko „zamene” singlova pokazuju da u svoj riskantnosti diskografskog biznisa The Cure nisu izgubili i smisao za humor! „The Smiths Deep Water As You” je još jedna lagana pesma u galariji mimih all raskošnih harmonija i tonova kojlma ovaj album obiluje. Konaćno na red dolazi i naslovna numera „Disintegration”, koja predstavlja veliko finale svega onoga sto su The Cure postigli ovom pločom, a izdvaja se furioznim tempom 1 snažnim osaćajima koji dovode do samouništenja: „Sada posto znam da se raspadnem na komade izvadiću svoje sree i njime nahraniti iz sažaljenja Bilo koga iz gomile ko krokodilskim suzama Place za Ijubavlju...” („Disintegration”) Glavni „iscelitelj”, Robert Smith je pored pisanja tekstova na ploči svirao gitana, klavijature i otpevao pesme, možda do sada najbolje u karijeri. Producentski posao je obavio zajedno sa David M. Alenom, dajuéi naglasak na klavijaturama i gitari gde i kad je trebalo, dok su u pozadini „prljavi” bubnjevi i prigušeni bas, sve to istaknuto na način koji pokazuje da nisu hteli da se priklone visokoj tehnologiji tipa DDD (potpuho digitalno snimanje, mixovanje itd.). CD verzija albuma „Disintegration” (preko 72 minuta!) sadrži dve stvari vise i to „Last Dance” i „Homesick” - velika je šteta što ova druga numea nije izborila mesto na ploči koje svojom elegičnom atmosferom (posveta grupi Joy Division?) i kvalitetom apsolutno zaslužuje. Kada se sve sabere i oduzme (a mogle bi se odbiti slabije „Closedown” 1 „Prayers For Rain”) „Disintegration” je ne samo najbolji album za poslednjih 7 godina, jer toliko je godina prošlo od psihodelične trilogije „Seventeen Seconds”, „Faith” i „Pornography”, već se može übrojiti u nahblja The Cure ostvarenja, zajedno sa gore navedenim pločama, Ako su prošle godine Cocteau Twins prijatno iznanadili „povratičkom” pločom „Blue Bell Knoll”, a na početku ove godine New Order premašili očekivanja sa svojim albumom „Technique”, onda to isto možemo redi i za „Disintegration” još jednog sastava koji je obeležio deceniju - The Cure, nagradite sami sebe nabavkom (CD, CASS, LP) „Disintegraion” i častite se sa zvukom za kojim ste dugo tragali! ** * * .. , , v _ -i , .

Nebojša Mićković

57