Ritam

HOLLY JOHNSON - BLAST (WEA - Jugoton)

Li trenutku kadajejedan od saslava kojije najviše užasavao roditelje širom svela odavno mrtav ipokopan, na sceni se pojavljuje njegov pivi vokal (sigurno se secale, lo je onaj bez brkova u špilhoznama). Billy Johnson, koji se u javnosti pojavljuje pod pseudonimom Svetti tj. Holly, ponevo krstati

rnalirn ekranima i ostalim priručnim sredstvima. Poznat i kao „naslađe dupence pop muzike” pojavio se pravo iz raračnih fijoka prošlosti i ponudio kolekciju neobično običnih, odnosno obično neobičnih pesama, ma šta to značilo. Kombinujući Ijudske mogućnosti i svu moguću tehnologiju, Billy znatno tskače iz okvira MTV ekrana u vidu pojasa za spasavanje; all to samo po sebi nije dovoljno, zato sto se nad takvim produktima uvek nadvije opasnost od ponovnog gubljenja u mraku arhiva pop birokratije. Jednostavno, bili SAIVIO osveženje u opštem sivìlu više uopšte nije osveženje. Blazirani audìtorijum traži nešto vise. Billy je vrlo kompleksna ličnost. Obožavalac Judy Garland, pop-arta i anonifnni slikar, živi životom srećne rnlade supruge. Dalekoje povuóeniji nego u vreme Frankei GTH dana, on insistira na sofisticiranosti, glamuru i onome èega se poznati ekolog Gordon Summe užasava: patnja daje uzvišene plodove. Živeći u ovom „sumornom i ružnom svetu” (citât završen) u körne je Skandal skoro neizvoljiva stvar, Billy želi da stvara pop koji bi bio umetnost. Znate li ono pravilo poznatije kao „Zakon Švarcvalda”? Ukoliko pri gledanju „Klinike Svarcvald” istu shvatite ozbiljno. Water Close prostorija će vam se učiniti neobično privlaćnom; ALI ako celu stvar posmatrate kao humorističku emisiju, jamčim vam da cete imati sjajnu zabavu. Billy-jeva picca ni u kom slučaju nije neozbiljna ìli ne daj bože nešto još gore. To je znaćajno campy ostvarenje sa tri postojeća i još par potencijalnih hitova. Problem je u Billyjevom stavu prema svemu tome. I pored organizovarija selfkulta i originalno neoriginalnih izjava tipa: „Моје pesme odražavaju ono sto se dogada”, ova plopa je još daleko od pop umetnosti.. Bez obzira na sve umetničke pretenzije ZTT duhovi su još uvek prisutni, bar na omotu. Hlly se na povratku iz Hollywooda nije uspeo oslbboditi romantično angažovane predstave o „onome sto se događa”. Vidi: „Atomic City” - ... nemamo ozona, intanto radijaciju... slomite sistem pre nego sto on slomi vas...; „Americanos” - ...low riding chicanos (neprevodivo).., u zemlji slobodnih, budi ono što želiš... i još par skladbica koje nisu dovoljno übedljive čak i da bi bile vie. Osim par svetlih trenutaka (u koje ipak spadaju „Atomic City" i „Americanos”, kao i prvi singl „Love Train”), ha „Blast” je preporučIjivo primeniti „Zakon Švarcvalda”. Kad smo već kod umetnosti pop muzike, Pet Shop Boys ipak to rade nešto bolje. Kada bi se Derek Jarman ponudio da mu radi video-kiipove... Billy bi izabrao Andy Worhola. ocena: od 3 do 5, zavisno od položaja Venere i Neptuna

Јадја Bobić

BIRD - THE ORIGINAL RECORDINGS OF CHARLIE PARKER (Verve - Polydor Jazz - PGP RTB)

Ko sada sme da kaže nešto protiv Clint Eastwood-a? Jer, da nije bilo njega i njegovog filma o džez legendi Charlie Parker-u, pitanje je da li bismo i mi videli ovu ploču u našim prodavnicama. U prinelpu, kadaje ovakvo ime u pitanju, komentari su izlišni, sem ukofikû stvar u svoje ruke nije uzeo neki producentski kasapin koji nije imao pojma šta je radio kada je vršio izbor kompozieija. U ovom slučaju smo imali sreće, mada kada je neko kao Charlie Parker u pitanju, teško da je i moguće omašiti, sem ukoiko se ne bira po principu „eci-peci-pec” i to iz njegovog celokupnog opusa, koji, sem onog za „Verve” i producenta Norman Granz-a (odakle su i izvučene numere za ovaj album), uključuje i one za kompanije „Savoy” i „Dial”, a samo „Verve” komplet je stao na nedavno izdatih 10 CD-ja (svaki od po oko 90 min.)! Po samom naslovu ovog izdanja koje se pojavilo kod nas, jasno je da je ploča izdata da bi imala bolju prođu posle uspeha faktički istoimenog Eastwood-ovog filma. Takođe i izbor, koji je sačinjen u „Polydor Jazz”-u u Parizu (verovatno za šire evropsko tržište), je donekle prilagođen publici koja se možda prvi put šire eksponira geniju Charlie Parker-a. Zato su verovatno i uključene čak tri numere sa gudačima (inače, u svoje vreme, najuspešniji snimci CP-ja kod

sire publike) - „Laura”, „Just Friends” i „April in Paris”, jer se verovatno pošlo od pretpostavke da će one bili prijemčivije za „početnike” (inače, ko ih ne zna, ništa im ne fali), Što se tiče i onih upućenijih, koji možda poseduju jedan broj ovih snimaka, kao recimo Charlie-jeve „himne” „Now’s The Time” i „The Bird”, tu je i poslasüca za njih - u ргеко 50 minuta ovog albuma smestilo se i 12 minuta i 13 sekundi teme „Lester Leaps In” (po Chariie-vom idolu, koji i ovde učestvuje, Lester Young-u), sa koncerta Granz-ovog konglomerata „Jazz At The Phillharmonic” (Džez u Filharmoniji), u njujorškom Kamegi holu iz septembre 1949., a koji do sada nije objavljivan! Treba dodati da je digitalni remiks, Dennis Drake-a iz ~Polygram”-a sačinjen tako da što više sačuva autentičnost snimaka, uz njihovo približavanje đanašnjim tehničkim mogućnostima zvučne reprodukcije. Sto se muzike tiče, vredi reći samo jedno - to nije samo muzika koja pripada svakoj, iole ozbiljnijoj kolekciji (koja ide dalje od heavy metal-a), već i u svaki program muzičkog obrazovanja u školama. Inače PG-ovu „opremu” albuma (ako se to tako zove) više ne vredi ni komentarisati - jer ni „Centroprom” vise ne pakuje krompir u svojim samoposlugama u plastiku u koju PGP pakuje ploče. I pored toga, koja se druga ocena (?!) može dati, sem, od pet mogućih: ****** (dobro sam prebrojao)

Živorađ Van Basten